Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

времено, док je паралелна надлежност она у којој поједине функције обављају и федерација и федералне ј единице. Y првом случају поставља се као проблем одређивање субјекта носиоца функције, а у другом, одрењивање мере у којој ће поједини од субјеката обављати одређену функцију. Одговор на питање шта ce y датој федерацији сматра да у општем интересу она треба да регулшне, а шта се може препустити регулисању од стране федералних јединица, представлю једну од најзначајнијих колшоненти читавог сложеног механизма односа у федерацији. Друти значајан проблем код паралелне надежности представлю проблем односа .између две врсте закона, закона федерације и закона федералних јединица, који се у овом случају појављују као допунски у одыосу на прве, па према томе морају бити у складу с ньима. Док je постојање функција у паралелној надлежности федерације и федералних ј единица характеристика свих федеративно уређених држава, конкурентна надлежност je доста ретка. Тако Основни закон СР Немачке у члану 72. предвиВа да одреБене материје могу да регулишу или федерација иди федералне јединице, при чему ове друге само уколико и док федерација не искористи своје овла шћење. Доношење закона федерације, пак, могуће je само уколико постоји потреба за регулисањем савезним законом и ако je испуњен један од следећих услова: да федералне јединице дату материју не би могле ефикасно регулисати; да би регулисање од стране неке федералне ј единице могло повредити интересе других јединица или пак да je доношење савезног закона неопходно ради одржавања правног или економског ј единства, или ради очувања ј однообразности животних услова. Члан 38. Уставной закона о Чехословачкој федерацији набраја низ материја чије законодавно регулисање федерација може у целини препустити федералним јединицама. Најзад, Устав Индије обезбеВује, под одреВеним условима, право савезног парламента да доноси законе у материјама које су дате у надлежност држава. Обличи паралелне надлежности много су чешће заступљени у федералним уставима. Тако, Устав СССР-a поред матер иј а ко je спадају у исклучиву надлежност федерације, наводи и извесне материје у којима федерација доноси само „основе законодавства”, док je њихово детаљније регулисање препуштено савезним републикама. Основни закон СР Немачке предвиђа оквирне савезне законе за одређене материје, на основу којих федералне јединице доносе своје допунске. Устав Аустрије предвиђа начелно законодавство федерације у одређеним материјама и допунско регулисање од стране федералних јединица. Мање-више слична решења, дакле, паралелну надлежност, познају и устави: Чехословачке, Бразила, Индије, Канаде и др. Расподелу функција у Швајцарској, иако мешовита надлежност није на систематски начин регулисана, ипак карактерише постојање ове над-

143

УСТАВНОПРАВНИ ПРОЕЛ. РАСПОДЕЛЕ ФУНКЦ. ИЗМЕБУ ФЕДЕРАЦИЈЕ И ФЕД. ЈЕД.