Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

168

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

„трошка”, код родитеља невестиних обештети. Тако je овај објчај, који je деценијама третиран као кривично дело, временем постао обичан цивилни деликт. У овом раду смо покушали да дамо преглед само неких, по нашој оцени битннјих општих и посебних института кривичног права овог раздобља. Дали рад би могао да иде у правду њихове детаљније разраде, као и опсежнијег истраживања судске праксе, чија je ограничена обрада у овом прилогу намекнула и одговарајуће ограничености анализе.

Мр

Станка Пихлер

ПРАВНИ КАРАКТЕР РЕШЕЊА О ЛОКАЦИЈИ

Чшьеница да било које насеље, село или град није прост збир физичких структура, него заједница људи просторно концентрисаних, указује да се изградња не може препустити стихији. Без организована простора не може се успешно остваривати материјални, друштвени и културни развој. Путем просторног планирања могу се с једне стране- утврдити регионални, просторни, функционаляи и инфраструктурни услови који већ постоје, а ко je треба остварити у оптималном смислу, а с друге стране, могу се утврдити рационална и друштвено оправдана решена за локације привредних и непривредних фактора. Урбанистичко и просторно планнране je друштвено-економска категорија и појава, а истовремени je то и сложен процесса непосредним утица jем на сва кретана у развоју привреде и друштвених активности, као и на процес просторног организована подручја деле земље, регионалних целина и других насеља. Y условима изградње рационалних физиономија привреде, интензгтног привреВнвана, равномерног активирања развојних потенцијала, урбанизацнја добија све већи значај. Паралелно са процесом урбанизације развијало. се и урбанистичко законодавство. Објединавајућн индивидуалне, заједничке и друштвене потребе и подвргавајућн их правним прописнма, урбанистичко законодавство je онемогућавало стихијност граВена. Дакле, процес планског оснивана варопш и насеља није могао без ослонца и на законодавство. Тек ca првим законским регулисањем, стихијност граВења постепено ce претвара у организован програм рада С 1 ). Иако су данас у области урбанистичког

(1) Урбанистичко законодавствс црпи свој значај не само у правном регулисању, већ пма значаја и за урбанистичку културу једног народа. То можемо запазнти и на примеру средњовековне Србије. Наиме, стару 'рбанистичку делатност Србије карактерише упорност да се одбаци наслеђена структура град >ва и да се створи нова урбана средина. Вароши 18 и 18 века биле су грађене неплански, крияих улица. Једини плански документ тог времена може се сматрати план ~Београд у Шанцу" ИЈрађен 1867. г. Издавагьем ~Указом о збијању и ушоравању села" од стране Кнеза Милоша '-837. год., као првог законског акта, отпочео je про-