Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

174

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Да ли je решење о локацији правки основ за стицање права на коришћење землишта Питане да ли je решење о локацији правый основ за стицање права на коришћење земл.ишта, убраја ce y групу питања везаних за локацију као управни акт, ко je садржи једну специфичну карактеристику. Односно ово пнтање je најнепосредније везано за правоснажност управних аката, тј. дозволе за локацију као управног акта. Правоснажно донет управни акт производи одређене последние, како на страны заинтересованих лица тако и на страны трећих лица. Дозвола за локацију меВутим, непосредно обавезује само субјекте права по чијем захтеву je донета, а у односу на трећа лица не производи директив последите. Према одредби Правилника СР Босые и Херцеговине ( 14 ): „решење о локацији не производи никакве правые последние у погледу права на коршпћење зехмлшшта за грабене (чл. 34). „Прибављане решења о локацији и истицање права на коришћене земл>ишта су два независна поступка. Y томе су могуће две ситуације: а) носнлац права на грађевннско земљнште и инвеститор који je заинтересован да предузме изградњу je једно лице, б) инвеститор није носилац права на коришћење земљишта. Y првом случају када се у једном лицу стичу и носилац права на коришћење земЛ)Ишта и инвеститор, покреће се редован поступай за прибављање решена о локацији. Међутим, у другом случају када je на једној страни инвеститор који жели локацију на одређеном земљишту, чији он није носилац права на коришћење, мора претходно добити у закуп одређено земљиште. Након тога покреће поступак за издавање решена о локаиији. Издаванем решена о локацији то лице није стекло нити може и право на коришћене земљишта. Нејасно одређивање правые природе решена о локацији у теорији пре свега, je последица још неразвијеног урбанистичког права, које оправданост свог постојања садагшьим брзим развојем друштва све више потврђује. Ситуација je у пракси нешто боља. Наиме, пракса je у протеклом периоду наградила своје ставове и схватана у односу на нека шпана у вези урбанистичких реализација. Иако су још недовољно јасни и недоведени до краја, значајни су као основа у даљој разради, као и за формиране нових ставова. Y истражнвану карактера решена о локацији, односно да ли je то управни акт или није, до одговора смо дошли на већ исказан начин. Али, можемо додати јој једну знача јну чиненицу у прилог претходном тврВену, полазећн од следећег: да би се једна правка ствар решавала у управном поступку, потребно je да je то управна ствар;

(14) Правилник о елементима које треба да садржи одлука општннског народног одбора која залlењује урбанистичкп план, Службени лист СРБиХ, бр. 35/61.