Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

175

ПРИЛОЗИ

решавање правые схвари која има обележје управне ствари, у надлежностн je органа државне управе или радне (стручне) организације која има јавно овлашћење за решавање управне ствари. Дакле, питање je да ли ce у случају решења о локацији ради о таквој правној ствари која je по свом карактеру управна ствар? Појединац или правка лица која по сопственом схвахању испуњивају услове садржане у прописима материјалног карактера, ради признавања одређеног права обратиће се одговарајућем ыадлежном органу управе са захтевом да му се та права признају. На тај начин, пред надлежан органе управе или стручну организацију која ша јавно овлашћење постављају конкретну управну ствар, коју je орган идн стручна организација дужан да реши. Под решавањем у продесном смислу се подразумевају оне радње које претходе доношењу решења. Надлежан орган у вези сваке управне ствари води поступай да би утврдио, да ли у конкретном случају, постоје услови које je поставио материјални пропис за признавање права које странка тражи или за одређивање обавезе. Кад надлежни орган утврди да законом ггрохшсани услови постоје, односно не постоје, орган ће управну ствар решити на позитиван или негативан начин. Ту управну ствар надлежан орган управе решава сам, без споразумеваньа са странком, што значи ауторитативно, применом власти, уз непосредну прнмену закона, који га истовремено овлашћује али и обавезује. Акти који се доносе на овакав начин су акти власти са свим обележјима управних аката у смислу Закона о управним споровима. С обзиром да се све ово може применити и на решење о локацији, можемо констатовати да у случају доношеља решења о локацији, орган управе надлежан за послове урбанизма, тј. стручна организација која има јавна овлашћења у поводу управне ствари решава о правима појединца или правних лица и у том својству доноси акт, који има све елементе управног акта. Дакле, појединци се морају покоравати објективним правнкм прописима. Доношењем решена о локацији заинтересованој странци се ставља до знавьа да ли je стекла неко право, односно какво право стиче.

Мирјана Томић

УТИЦАЈ АЛКОХОЛИЗМА ОЦА НА ЈАВЉАЊЕ ПОРЕМЕЋАЈА КОД ДЕЦЕ

Последице хроничног алкохолизма алкохолизма на психосоцијални развој деце недовољно су проучаване. Пошто, дете није непосредно укл>учено у терапију, а због објективних тешкоћа (често ни посредно, многи почетни облици поремећаја који би се тек пажљивим клиничким испитивањем могли регистровати, остају ван домашаја практичног интересовања психијатара, психолога, социјалних радника и других. Изразита пластичност дечјег понашагьа, као и методолошке тешкоће које се услед тога јављају приликом испитивања дечије личности, a које су условл>ене и недовол>ним теоријским знањима, значајно умањују прогностичку вредност раних поремећаја код деце. Проблем ce компликује сложении и бројним