Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА УB ОД ЗА ДИСКУСИ JУ О ПЛАТФОРМИ

На Нравном Универзитету у Београду делом новембра 1973. вођена je дискусија о платформи за X конгрес СКЈ.

Ар

Мирослав Печујлић

Време у коме je Платформа изашла, збивања о којима говори, која су иза нас, не представља ситне епизоде. То није време ситних поправки, већ далекосежних социјалних збнвања. Историјски исход завися веома много и од тога како ће се главке друштвене снаге ангажовати, ко ja енергија ће се пробудити и како ће се она усмерити. Управо због тога, због важности тренутка, покушао бих да издвојим оно што je, како сам разумео основна теоријска порука, основно искуство ко je je резултат друштвеног развитка на коме се утемељује наша перспектива. Истовремено то значи да се нздвоје и они момента ко je Платформа описује као странггутице, као заблуде које су сметале правим одговорима на животна питања која нас муче. То je укратко један час јаснијег видика уназад и унапред, тренутак када прошло искуство треба да нам послужи као грађа за будућност. I Ако посматрамо главке линије развоја, куда je ишло југословенско друштво, кроз које заплете je пролазило, у овом документу су оцртане нарочито две лииије историјског кретања. Једна се односи на коренит материјални преображај. Југословенско друштво je за три до четири деценије из темеља изменило свој дик, своју материјалну, технолошкл основицу. Велике промене су сабијене у необично кратко време. Индустрија која je представляла свега 10% у југословенском производу, данас износи готово половину његове вредности; сељаштво које je чинило 80% становништва, данас je пало на 38%. То су промене ко je су се у високоразвијеним друштвима дешавале за вшпе од једног века. Тугословенско друштво ко je je после оружаног дела револуције пошло готово од ледине са становишта матери јално-технолошког развитка стнгло je данас на праг технички развијеннх земаља. Оно улази у круг крајње малог броја друштава која су смањила јаз између развијених и неразвијених. Оно ce дакле, револуцијом пробило из кола перазвијених у савременост. Радничка класа, интелнгеиција, свет који ради у оквиру друштвеног сектора данас броји између четири и пет милиона становника. Дакле, створена je материјална и људска основгща за кретагье у будућност.