Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

199

ДИСКУСША

Друга линија промена односи се на стварање једног начина друштвеног живота који има свој властити лик, који нас je са далеке балканске периферије увео у центар историје. Својим револуционарним пројектом социјалистичког самоуправљања наше друштво истакло je једну нову алтернахиву. Y Платформи су критички осветљене и перипетије на том путу, заплети револуције која тече. Начин његовог формирања и развоја карактершпе се нарочито двема особинама. Јутословенска револуција je била врло широка, плебејска револуција ко ja je у свој вртлот захватила најшире масе и та њена карактеристика ће дубоко утицати на цео каснији ток. Друго, то je било неразвијено друштво ко je није прошло кроз индустријску револуцију, није развило производне снаге. Историјски одговор на те велике животне проблеме нађен je у формули државног социјализма, концетрације свих овлашћења, управЛ)ања, у руке централизованог државног апарата који je био главна покретачка снага. Y првом раздобљу то je револуционарни етатизам, употреба снажне власти ради остварења интереса и заштите плебејских маса, нарочито радничке класе. МеВутим, касније се појављује и друго, бирократско лице. YnpaßA>aH.e постаје професија, монопол, власт над радом, појављују се привилегије, снажан политички субјективизам који одлучује о свим питањима живота. Радници долазе у положај који има јаке карактеристике најамног односа према држави, што значи обнављање извесних елемената класне поделе рада. Велики историјски одговор на ту опасност, као и тежња да се пробуди енершја коју je централистички бирократизам почео да умртвл>ује, био je увоВење самоуправљања, повезаног са слободнијим деловањем економских законитости, (робне производив). Самоуправљање je било други талас, наставак револуције; у пороВајној кошуљици старе. почело je формирање језгра једне нове друштвене структуре. Долази до умањивања моћи централизованог државног апарата који je управљао целокупним животом, до напада на класну поделу рада у предузећима на монопол управљања на једној страни, и пуко извршавање на другој. Развија се снажан покрет радничког самоуправлзања који тежи да заснује један нов начин живота, нов продукциони однос. МеВутим, на том слободнијем друштвеном пољу, упоредо са децентрализацијом, јављају се и друге социјалне снаге, социјалне тенденције, које теже да усмере развој друштва у другом правцу. То социјално раскршће везано je и са пробијањем југословенског друштва на један знатно виши ступать индустријског развоја. Тако се у једном истом процесу јављају и нове материјалне и људске снаге као основица за развијенији соиијализам, као и нови кандидата за власт над људима. Y Платфорлш су снажно оцртане те социјалне тенденције. II Једна линија садржана je у рестаурацији, обнављању бирократског монопола, али овога пута децентрализованог бирократизма. „Аемонтиранье” централизма није било праћено само премещтатьем економске моћи