Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

201

ДИСКУСИЈА

идеал, то се прима са одбојношћу, нарочито у редовима оних произвоВачких трупа које су у тој трцн највише хендикепиране. Важна последица тог тока била je, дакле, стварање неповољног одноca социјалних, класних снага, и нарочито, неповољан положа ј појединих слојева радника (особитс градских) у погледу дохотка, зарада, учешћа у култури, становању, запослености. С друге стране, долази до лаког бога ћења извесних малограВанских слојева и гьихове ирационалне потрошње. Ja не мислим да je радничка класа била суочена са неком контракласом, jep су то крајње различите и међусобне супротне трупације, и јер оне нису постале оформљене. Али јављала се једна формација повлашћених интереса, тежња за њиховом превагом над произвођачким деловима друштва, „моћ удруженог не рада”. То je било значајно померање у односу класних снага које се стихијно вршило, које je узрок многих тешкоћа и неефикасности друштвене организације. Те тенденције су се пробиле и у политички живот друштва. Један од главних поремећаја се састоји у томе што се власт под притиском технократизма и либерализма, удаљавала од потреба радних, производних делова друштва. Низ конкретних мера по својој социјалној садржини није ишао у њихову корист. Све то, а особито малограЬанска стихи ja. и партикуларизам технократских и бирократских тенденција били су социјално залеВе на коме je никао снажан национализам, који je пресечен 21. седпицом Председништва, снажном политичном интервенцијом. Наравно, национализам, због карактера југословенског друштва, се испољава у игри двеју сила. С једне стране, то су тежње за централистичким унитаризмом у коме би републике биле само провинције. Сдруге стране, то je јак сепаратизам који сматра да се може живети отсечен од других, сам за себе, који je слеп према заједничком интересу и ко]и je такоВе запретно великом опасношћу. То су како je у Платформи оцртано два социјална корена национализма. Један су сукоби бирократских и технократских партикуларизама. С друге стране то су нарочито малограћансгси слојеви који су били масовна војска национализма. Либералистичке снаге у Савезу комуниста постојале су заробљеници те војске. Продор тих притисака и тенденција и у партију, леяшо je у основи појава идеолошке хетерогености, разводњавања, слабљења демократско! централизма и акционе способности СК. Очигледно je да су то биле опасне социјалне тенденције, да je у ју словенском друштву дошло иако je нама као савременицима тешко да све то уошптимо до сукоба великих социјалних сила, социјалних борби, за правац развоја характер друштвених односа. На једној страни je запета, све оно што представља континуитет велике аутентичне, социјалистичке револуције. југословенски социјалистички, раднички самоуправни покрет. На другој страни, су снаге и тенденције које су одвлачиле на историјску странпутицу. Појаве „социјалног двовлащВа измеБу самоуправљања и технобирократизма, тај однос снага који je настојао, био je узрок наше неефикасности, уманьене способности за зреле одговоре који Ш решавале животне проблеме друштва.