Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

200

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТВТА

у руке удружених произвођача, њихових заједничких организација, већ ce јављала јака тенденција нових облика политичког монопола, њнхово премештање. Друго, јавља ce једна нова економска моћ, технократизсш, осамостаљене управљачке трупе у индустријским предузећима и банкама, повезане са политичком моћи, које имају велику моћ у располагању друштвеним средствима. Тако се иза „паравана” самоуправл>ања јавило јако самовлашће осамостаљених врхушки изван домета друштвене контроле и одговорности. To je утицало да се у екопомском животу, у фактичком привредном систему, почшьу јављати јаки елементи грађанског економског односа економски либерализам. Јавља се готово разорна конкуренција између предузећа, односи између предузећа (на бази профита), где крупна риба гута ситнију, и тим путем се врпш интеграција, премоћ банака над при вредом (капитал-oднос) болна тачка je одсуство договора особито у енергетици, нафти, у односима базичне и сировинске индустрије где настају врло крупни поремећаји; ми ни данас HeMaiMO јединствен енергетски систем. Пољопривреда то суво злато данас извор хране и сировина je запуштен, земља се напушта а истовремено дајемо око 500 милиона долара годишње за увоз хране, пољопривредних сировина. Очито je било појава затварања тржишта у оквире „националних економија”, са ривалским сукобима „капитала”, ослоњених на своје пслитичке пентрале. Укратко, то су били знаци једне не рационаане организаиије друштвеног рада и управљања, одсуство планирања, усмеравања. То je доводило до тога да се нерационално користи друштвено богатство, да се оно расипа, цури на много страна, да не постоји технолошка и економска повезаност. Јављале су се и појаве приватизације, профитерства, преливања друштвене својине у группу, у приватне џепове, стотинама славина, јер није било довољно одговорног газдовања друштвеним средствима. Технократизам je значио олако и неодговорно располагавье друштвеним бо гатством, вишком рада, од стране осамостаљених врхова. Тако je почео да се формира однос између три сектора својине; средства у државној својини су износила 45% прпвреде 30%, а приватна 25%. Приватна средства на штедним рачунима грађана била су 4 пута већа него фондови свих предузећа заједно, што говори о неповољном односу снага. То je било социјално тле на коме су се јавиле растуће соцпјалне неједнакости, идеологије и норме понашања ко ja су била у сукобу са соцнјалистичким. Социјалистичке норме су почеле да се топе у сукобу са малограВанским моралом. Продрла je идеологија спонтаности; социјализам се развнјати кроз слободно и равноправно изражавање свих интереса иако je управо таква игра интереса ишла на штету, на рачун радних луди. Наравно, то не треба мешати са развијањем потреба, са тежњама за лепшим, материјално и духовно богатијим животом, са нормалним људским грчем да се боље реше егзистенцнјални проблеми. Али ако нису отворени соднјалистички канали, перспективе, ако се препушта само егонстичком инстикту, тада наша траднционална борбеност јер наши л>уди су научили да сами решавају своје жнвотне проблеме, да не зависе од милости других може добити об.лик приватистичке јагме. Чак и тада то није