Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

24

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Под утица j ем Адолфа Меркла који je у аусхријском административном праву применио систем пирамиде правних прописа, Келсен сматра да једна правна норма има свој логички смисао (Erkeimtnisgrund) и своју базу само у другој норми. На пример, извесни акти имају свој правки основ у пресуди, пресуда у закону, закон у уставу. Природно, то не може нћи у бесконачност. Сваки правки поредак има своју последњу норму коју Келсен назива „основном нормой”. Све те основне норме појединих националних правних система за снивају се на једној општој норми међународноправног поретка. Отуда су и сви национални правки пореци потчињени међународном поретку, односно „сви правки порецп стапају се у један интегрални правки систем”. ( 4 ) Y објашњењу обавезног основа меЬународног права Келсен полази истим путем као и у интерном поретку. Обавезе појединих држава имају своју базу у уговорима, уговори вуку сзоју обавезну снагу из обичајног правила pacta sunt servanda. Y тој хијерархичној структури обичаји су на вишој степеници од уговора. А „обавезна снага меВународног обичајног права почива у крајњој анализи на основној претпоставци, на хипотези да je меБународни обичај правно стварајућа чињеница (Law creating fact) Ова хипотеза може бити названа основном нормой. Она није норма позитивног права; она није створена актом људске воље; она je само претпоставка правника у циљу објашњења правних односа измеВу држава”. ( 5 ) Основна норма или како je Келсен назива »Ursprugsnorm« јесте последњи разлог ваљаности целокупног правног поретка. Y својим ранијим радовима ( 6 ) Келсен je као последњу норму означио правило Pacta sunt-servanda, али овакво решење наихпло je на критику меВу његовим следбеницима. Талијански правник Каваљери (Cavaglieli), међу првима je уочио противречност у Келсеновом систему. ( 7 ) Основна норма je претпоставка, тврди Келсен, меВутим, правило pacta sunt servanda je позитивно правно правило и према томе не може служити као основна норма. Ycßajajyhn ову критику Келсен je у својим потоњим радовима усвојио ово друга решење. Келсен, као што се из горњег излагања може заклучити, полази од јединства државног и међународног права уз признање примата меЬународног поретка. МеВутим, он дозвољава и другу могућност тј. примат државног права. Али, по његовом схватању, ххшотеза примата државно! права јесте одраз субјективистичке филозофије, која полази од филозофског властитог Ja Ego и свет тумачи као волу и идеју субјекта. Та филозофија проглашава своју сопствену сувереност и неспособна je да сваки друш субјект, Не ja Non ego, који тежи такоВе да буде Ego као једнако биће. Крајњи исход такве субјективистичке филозофије јесте солипсизам тј. теоретски егоизам. Идеја једнакости свих држава може ce одржати ј едино ако се поВе од објективистичког света у којем државе постоје салю као делови целине, a ниједна као суверено средшпте целине. АРУ ГИМ речима, ако се усвоји

(4) Исто дело, стр. 336.

(5) Hans Kelsen: Principles of International Law, Ncw-York 1952. crp. 314.

(8) Kelsen: Das Problem der Souveränität und die Theorie des Völkerrechts, 1920.

(7) Cavaglieri: Règles générales du Droit de la Paix, Ree. des cours, Том 26, стр. 361.