Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

275

IN MEMORIAM

Др Алија Силајџић рођен je у Подгори Високо 1. X 1909. године. Заврпшо je Шернјатску судачку школу у Сарајеву 1933. године. После тога уписује се на Правни факултет у Београду, где je дипломирао 1937. године. На Правном факултету у Београду стекао je степей доктора правних наука 1940. године, одбранивпш докторску дисертацију под насловом: „Тестаменат у шеријатском праву". По завршетку студија радио je као судијски приправник у Среском суду у Цазину и Окружном суду у Сарајеву. За време рата учествовао je у народноослободилачком покрету. По оснивању Правног факултета у Сарајеву 1946/47. године започшье ту своју наставничку каријеру. Објавио je неколико посебних радова и више чланака и расправа у разним нашим часописима. Био je сарадник и Анала Правног факултета у Београду. Као признаки стручњак учествовао je у разним републичким и савезним комисијама за припремање и проучавање нацрта из области породичног и наследног права. За свој научни, наставнички и друштвени рад награђен je 1968. године наградой „Беседин Маслеша”. Силајџић се у прво време бави проучавањем шеријатског права и из те области објављује неколико радова. Нарочито су запажени они његови радови у којима проучава установу тестамента и ропства. Та питана обрађује врло савесно, a своје закључке заснива на обимној и критички проученој грађи. По избору за наставника Правног факултета пребацује тежиште свога рада на изучавагье породичног и наследног права. Из породичног права објавио je уџбеник и ши чланака у којима углавном расправл>а спорна питана, она о којима постоји неслагање у нашој теорији и пракси. Те ствари расчлањује и обрађује са пуно смисла и правничке ерудиције и у складу са основним начелима нашег законодавства и токовима и захтевима нашег друштвеног развоја. Нарочито je значајан и хвале вредан његов рад на прибирању и проучавану судске праксе у породичним споровима. Тај његов дугогодишњи, стрпљиви и мукотрпни рад постао je данас једна врста приручника за све оне који проучавају ову правну облает. На основу овог његовог рада може се лепо пратити како наши судови решавају породичноправне спорове, како ту постоје сличности и разлнке у тумачењу и примени појединих одредаба и какве све тешкоће при томе наста ј у. Одатле се може посебно пратити и улога виших судова у уједначавању судске праксе и еволуцији правних схватања и настојања да се доведе у склад слово закона са брзим развојем нашега друштва. Професор Сијалџић je из наследог права објавио више успелих радова. Синтезу тог његовог рада чини уџбеник из наследог права. Ови гьегови радови су драгоцени прилог у тумачењу поједих одредаба, а посебно у проучавању нових установи које Основни закон о наслеђивању уводи у наш правни живот. Професор Силајџић био je одмерен и опрезан у доношењу закључака. Он би најпре постављене проблеме свестрано и критички проучио, па онда изводио своје закључке и заузимао ставове. Његова мшнљења у век су заснована на убедљнвим разлозима и изложена доследно на јасан и недвосмислени начин. Он je таквим начином рада стекао велики углед у нашој правној јавности и постао ауторитет у питањима из породичног и наследног права.

dp

Мехмед Беговић