Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

309

ПРИВИДНЕ ПРОТИВУРЕЧМОСТИ ОДРЕДАБА ОПШТЕГ имов. закон.

гоплеменик добија удио у сеоској или племенској заједници, па се и не населио на мјесто свога претходника ако je лице од кога je купио имовину нудило са њом сву ближику и нико од н>их не хтио да je купи (чл. 62) с 33 ).

Донијех у епохи великих европских кодификадија, и под њиховим ухицајем, Имовннски законик je својим основним принципима негирао установе везане за родовско-племенску структуру и створио правый основ за њихово превазилажење. Y темењу Законика су прописи који су правка манифестација великих социјалних преображаја у Европи и ван ње; примат закона над обичајем (чл. 2) што je за Дрну Гору, с обзиром на свемоћ обнчајног права у имовинским односима, радикална новина; формална једнакост и равноправност грађана пред Законом (једакост у имаоништву „... за мупшо и женско, за старо и младо., за здраво и нездраво” чл. И и 13); неприкосновеност 'приватне својине („свачије je имање свето и неприкосновено" чл. 16). Насупрот колективизму и племенској солидарности —рецидивима рода, начела ОИЗ-а истакла су у први план идеје либерализма и грађанске демократије („Твоје свето, a моје свето, чувај своје, у моје не дирај” чл. 997; „Правди je насиље најгори противник” чл. 1011). Водеће мјесто у Законику имају одредбе чија je тенденција у правду грађанског друштва. Полазна основица ОИЗ-а je класично стварно и облигациоыо право, право произвођача роба и развијене приватне својине. Влаштина у Црној Гори није потпуна, „крња” je и оптерећена комплексом туВих права. Својина и посјед, својина и службености нијесу издиференциране, нема их у „чистом” облику. ОИЗ их je, међутим, узаконио у пречшпћеном облику, по узору на европску науку и праксу, што je подстицајно дјеловало на даље диференцирање и коначно дефинисање ових институција. Тако, осим ограниченна које предвиВа закон, узима се да je „ ... свачија влаштина потпуна и слобЬдна” (чл. 94); власник покретне или непокретне ствари има право да je држи, ужива и са њом располаже у најпотпунијем смыслу, уз услов да тиме туВа права не вријеВа или закон не преступи (чл. 93). Што год ко посједује и волан je да га посједује, закон му такав посјед штити, брзо и ефикасно, против сваког (чл. 18. и 20). Послужја, право укорије-

(зз) Судска пракса држала се прописа члана 62. ОИЗ-а: пресудом Окр. суда у Никшићу ил. 24/40. од 17. V 1940. обавезана je имовинска заједница села Б. да тужител>у Кући С. Б, призна удиоништво у комунским добрима јер ~ . . . по чл. 61 и 62 ОИЗ-а да би другосељанин или другоплеменик постао удионичарем у комунским добрима . . . потребно je да законито купи или стече цијсло добро на коме je уступнлац живно, да узме на себе све јавне терете. Није потребно и да се насели другосел>анин мјесто свога претходника” (арх. Центар Ннкшић 19119—41 Окр. суд. СХХЈа, 20—34). Пракса je конституисала двострука комунска права и по основу остављања непродатог дијела имовине у ранијем пребивалишту: кад се неко исели из свога пребивалишта и не прода сву имовину задржава комунско право у ранијем пребивалишту, без обзира што je то право стекао у другом мјесту (Правни зборник, Подгорица 7—B/1940, 49, 50).