Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

323

ЗАКОНОДАВСТВО О БРАКУ И ПОРОДИЦИ Y СССР

њих двадесет година појавили у научним радовима професора В. А. Рјасенцева, О. С. Јофе, А. И. Пергамента, В. С. Тадевосјана, Г. М. Свердлове, H. M. Ершове, Е. М. Ворожејкина, Н. В. Орлове и других, нашли место у Основима и републичким законицима о браку и породици. Y ове треба убројати предлоге о увођењу добровољног и судског утврђивања очинства у погледу ванбрачне деце; о увођењу напоредо са судским поступком и поступка пред ЗСГС-ом за развод брака; и о смањењу висине алиментације коју плаћају родители у корист .малолетне деце. Закон je дозволио Схмањење висине алиментације у три случаја: ако се код родитела обавезног на плаћање алиментације налазе и друга малолетна деца ко ja би плаћањем алиментацнје у законом одређеној висини била у мањој мери материјално обезбеВења од деце која добијају алиментацију, као и у случајевнма кад je родител од кога се тражи алиментација инвалид прве или друге трупе и ако деца раде и имају довољну зараду. Ново законодавство je такође прихватило и предлоге о законском регулнсању тајне усиновљења, и о законском разграничењу поншнтаја усиновлења и проглашења усиновлења неважећим. Према закону усиновлење се може ггрогласити неважећим када суд утврди да je извршено на основу лажних неправа, затим ако je усвојител лице које je лишено родителских права или je у законском поступку оглашено за правно неспособно, као и у случају фиктивности усыновлена. До поништаја усыновлена долази ако то изискују интереси детета, као и ако су приликом усиновљења повреЬени законом утврЬени услови. Y науци су била разрађена и питања о застарелости захтева у породичном праву, што je омогућило да се у законике о браку и породици унесу одговарајући одељци. Резултат научне разраде су и законски прописи о добровольном начину исплаћивања алиментације б'яло лично било административним путем према месту запослења обвезника, односно месту где прима пензију или стипендију. Y литерахури je било предложено да се у законодаство унесе и одредба о праву деде и бабе на додир и везу са унуцима и унукама, ако им родители ускрате ову могућност. Имајући у виду предлоге садржане у литератури, законодавство о браку и породици повело je рачуна о понашаньу супружника ако му алиментацију плаћа други супружник, као и приликом одређивања дела заједничке имовине супружника код гьене деобе. Према чл. 27. Законика суд може, узимајући у обзир краткоћу времена проведеног у браку или недолично понашање супружника коме треба плаћати алиментацију, да ослободи друтог супружника ове обавезе или да ову његову обавезу ограничи одређеним роком. Код поделе заједничке имовине суд може да умањи део супружника који je избегавао друштвено користан рад или je трошењем заједничке имовине штетио интересима породице (чл. 21. Законика). Законодавство о браку и породици прихватило je и многа схвахања изграђена у пракси. Тако према чл. 20. Законика супружници имају једнака права на имовину и у случају ако један од њих заузет вођењем домаћинства, старањем о деци или из других оправдаыих разлога није могао