Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ О ЕКОНОМСКИМ АСПЕКТИМА APVIIITBEHOE ДОГОВАРАЊА И САМОУПРАВНОЕ СПОРАЗУМЕВАЊА

Y социјалистичкој критици капиталистичких производних односа једна од централних тачака односи се на смањивање економске рационалности тог привредног система због растуће немогућности усклађивања појединачних, микро-интереса субјеката прнвредног одлучивања са онима који представљају опште интересе. Чак и сами грађански економисти, уочавајући немогућност премошћавања овог јаза, уз претпоставку задржавања у основи идентичное типа производних односа, то имплицитно признају делећи економију на микро и макро науку. Y свим рационалним покушајима синтетнзовања два подсистема ( J ) у случајевима конфликтних интереса приоритет се даје онима који су дефинисани на макро нивоу. Институционализовани елементи система друштвеног одлучивања, најчешће везани за функције државног апарата, усвајају се као објективне детерминанте понашања основних прнвредних субјеката. Смер утицаја одозго наниже у процесу доношена одлука све je израженији и важнији. Читав систем свесног усклаВивања производних односа постаје, у крајњој линији, еманација носилаца политичког одлучивања, иако се и даље инсистира на преживелој догми везаној за постојање слободне конкуренције. Насупрот држави, у капитализму постоји други, раније доминантан економски чинилац који je израз данас преживелог својинског монопола, психологије профита ( 2 ). Ова околност онемогућава иницијативу у координацији која би полазила, у условима капиталистичке робне производње, од нивоа основних привредних субјеката, а истовремено задовољавала два битна услова: да буде и техно-економски и социо-економски рационална. Систем усклађивања привредних делатности у оквирима социјалистичке робне производне полази од управо супротних теоријских претпоставки: ниво основних привредних субјеката, ниво на којем се решава питање друштвене организације рада и основних класних односа, не може да буде категорија изведена из класног монопола него амбијент за утврЬиване најпшрег друштвеног интереса, примарна раван анализе. Такав

(I)На пример, П. Самуелсон; Економија, Савремена администрација, Београд, 1969. г.

(2) Y капитализму, ипак, долази и до промена на нивоу основних субјеката, али су оне, још увек. претежно везане за индивидуално програмирање развоја великих корпо рација. Yn. J. К. Galbraith; Нова индустријска држава, Стварност, Загреб, 1970. г., као и низ других дела.