Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

328

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКАЛТЕТА

став никако не подразумева одсуство инструмената усклађивања на макро плану, већ напротив, недвосмислено захтева њихову даљу афирмацију ( 3 ) jep се само на тај начин може обезбедити пропорционалност у задовољавању економских интереса ужих друштвених трупа. Из таквог правда развоја производних односа извлачимо један врло значајан заюьучак за даљи развој политичке економије социјализма: такозвана микро-економија, као један од њених подсистема, мора да добије одговарајући значај у систему политичке економије социјализма. Ово, пре света, стога што се правац еволудије производних односа, на чији ми нормативни аспект у овом раду указујемо, састоји у порасту значаја основных привредних субјеката, а пре света, у новом друштвеном дефинисању њихових веза у оквирима робних односа. Стога, дакле, у социјалистичкој робној производњи уочавамо два плана усклађивања друштвених интереса путем свесне акције субјективних чинилаца: један, који je израз јединствености друштвених интереса, друга, који обезбеВује селекцију аутентичных класних интереса на микро нивоу. Два се нивоа у животу прожимају кроз многобројне прелазне облике ( 4 ) али оно што даје посебно обележје овом процесу јесте тенденција постеног нестајања битне различитости интереса који одређују суштину одлука на два нивоа. Y нашем позитивноправном систему се нивои релативно адекватно могу уочити у постојању система друштвених договора, с једне, и самоуправних споразума насталих као пут свесног повезиваша основных организација удруженог рада, с друге стране. Аруштвени договори. Један од најочитијих недостатака полицентричних економија у томе je што се у њима изузетно тешко и ex post успоставља склад између природне структуре друштвеног произвола и Каменске расподеле дохотка. Класично деловање закона вредности ову сразмеру обезбеђује на тај начин што ефективно смањује обим производив оне гране иди деланности чија je укупна производња у своме природном изразу веђа од друштвено потребив, која се изражава ефективном тражньом дакле, функдију расподеле дохотка. Социјалнстичка друштва су до сада покушавала да друштвену нерадионалност закона вредности у условима монопола приватног присвајања средстава за производњу замене системой у којем би се макро криве понуде и тражтье секле у тачки техничког максимума понуде, што се постизало детаљним усклађивањем појединачних парова кривих понуде и тражнье путем централизованог система планирагьа. Претпоставка успешног спровоВења у живот ове концепције сасгоји се у потпунијој контролы над целокупним фондом друштвеног рада, с једне, и свих облика потроппье, с друге стране. План je, у овом случају, вршио корекције путем накнадног прилагођавања тражње стварној понуди (дакле, обратно од онога што имамо на тржишту), али би у следећем периоду почетна основа усклађивања била поново у друштвено потребним количинама. про-

(з) Устав СФРЈ, Сл. лист 9/74, Чј\. 69.

(4) Р. Стојановић: Велики економски системи, ст. 22, Институт за економска истраживања, Београд, 1970.