Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

350

АНАЛИ ИРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

пракса, ако му и пружа заштиту, чини то под окридем различихих личних грађанских права, под чију заштиту у суштини не би требало да спада ( 3 ). Аа би ту доиста могло бити речи о једном засебном подручју заштите личности, о самосталном личном праву, оснажује то што се из свих случајева које наводим може, упркос њиховој различитости, издвојити нешто што je свима заједничко. Посвуда je, найме, реч о нетачном, кеаутентичном, искривденом приказивању лица. Ти случајеви (потичу, иначе, из праксе судова САА, Швајцарске, Немачке, Италије, Француске) чшьенично и по правној оцени коју су добили, изгледају укратко приказани овако: 1) Y свом пропагандном материјалу осигуравајуће je друштво употребило фотографију и име тужитеда, објавдујући уз то наводно његову а у ствари измишл>ену изјаву, којом он, тобоже, препоручу] е услуге те компаније. Суд je пружио заштиту сматрајући да постоји повреда right of privacy ( 4 ). 2) Неки потписници су опозвали своје нотисе, но петиција je и даље ширена с њиховим именима, оставдајући тиме нетачан утисак као да и они сто je иза њеног садржаја. Оценено je да je тако повреВено right of privacy ( 5 ). 3) Y позоришној представи једног берлинског театра у многим аспектима није верно приказан карактер бившег немачког владара, стварајући тако погрешну представу о његовој личности. По мишдењу суда по среди je повреда права на сопствену слику ( 6 ). 4) Тужени je под именом тужитеда сачинио и послао протестни телеграм гувернеру, приписујући тако тужитеду мишдење садржано у нему и изазивајући неправилан утисак да га je он саставио. Y томе се видела повреда right of privacy ( 7 ). 5) Власник биоскопа послао je неожењеним мушкарцима око 1 ООО писама потписаних именом једне глумиде, предлажући им састанак у том биоскопу, те je на тај начин пробудио погрешай утисак да позив потиче од глумиде, док она с тим није имала никакве везе. Реч бн била о повреди right of privacy ( 8 ).

(5) Што се тиче случајева које наводим, та оцена не важи у потпуностн једино за оне из америчке судске праксе, jep се ту, за разлнку од континенталних права, користи другачији категоријални апарат (о чему још доцније). Те случајеве Iшак наводим јер, с једне стране, у чињеничном погледу управо одговарају овде обрађнваном подручју заштите, служећи тако као информација о могућнм облицима гьеговог испол>аван.а и доприносећн тиме, с друге стране, његовом потпунијем и пластичнијем профилисању.

(-i) Pavesich в. New England Life Insurance Co., 122 Ga. 190, 50 S.E. 68 (1904. g.), приказан код W. L. Prosser: Torts, Ith Ed, p. 1056, 3rd Ed, p. 537, R. Kamlah: Privacy, p. 59.

(5) Schwartz v. Edrington, 133 La. 235, 62 So. 660 (1913. g.), наведен код W. L. Prosser: Torts, 1 th Ed. p. 1057, a nd Ed, p. 638. 3rd Ed, p. 837—838, исти: Privatsphäre, S. 405. (6) Wilhelm 11. Hohenzollem (познат и као Piscatorbühne случај, објавл>ен у Juristische Wochenschrift, 1928, S. 363ff а укратко описан код Е. Ulmer: Urheber und Verlagsrecht, Berlin—Götingen—Heidelberg, 1960, S. 41.

(7) Hinish v. Meier & Frank Co., Inc, 166 Op. 482, 113 П. 2д 439 (1941. г.), наведен код W. L. Prosser: Torts 2nd Ed, p. 638, 3rd Ed, p. 838, исти : Privatsphäre, S. 405, R. Kamlah: Privacy, S. 144.

(8) Kerby v. Hal Roach Studios, 127 P. 2d 577, наведен код W. L., Prosser: Torts, 2 nd Ed, p. 638, W. J. Wagner: Le »Droit a l'intimité« aux Etats-Unis, Revue internationale de droit compré, 2, 1965, p. 374.