Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

366

АНЛЛИ ПРАВНОГ ФАКУАТЕТА

скоправно законодавсхво. Од Законика о блигацијама, буде ли се у материји личних права држао решетьа Скице за Закохшк о облигацијама и уговорима ( ш ), не треба очекивати да било шта одређеније каже о овом личном праву (као што то не чини ни с осталима). Но, остаје могућност да се једним актом још општијег карактера ( 115 ) обезбеди за наше грађанско право генерална клаузула о недопустивости повреда личности и тиме постави основ и за увоКење права на идентитет у наш правни живот. А да обезбеђењем такве заштите не бисмо захватили изнад стварности, нити створити мртву норму, гарантују у току рада навођени стварни и конструисани (али реално могући) случајеви неаутентичног приказивања Лlща. Ако их у пракси наших судова још нема, не значи да их ни данас-сутра неће бити, или да се већ и сада не догађају, само добијају епилог ван права. Пробитачније je, међутим, поверити грађанском праву да човеку покуша обезбедити живљење у аутентичности.

Владимир В. Водинелић

(114) Види напомену 87).

(us) Taj 6и садржај бно налик ономе што je предлагано у Тезама основних и општи.х одредаба Закона о грађанскоправним односима (Трађанског законика) (Библиотека Савезне скупштине, коло VII, св. 9, Београд, 1970). У образложењу (стр. 64) je речено да Не друга лнчна права, која нису наведена у Тезама бита регулисана у веком од посебних дедова ГраВанског законика или у посебном законику. Сада, меЬутим, остаје отворено где их регулисати, јер би законодавни акт по садржају налик оном из Теза могао то учинпти једино на уопштен начин а Законик о облигацијама неће то учннитн не оде ли даље од решен,« Скпце,