Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУРАДЊА ОРГАНА СТАРАТЕЉСТВА И СУДА У ПРИМЈЕНИ ЧЛ. 65, CT. 2. И 5. ОСНОВНОГ ЗАКОНА О БРАКУ

Одлука о разводу брака и о гьеговим правним посљедицама у надлежности je суда, али потреб'е за што бољом заштитом особних интереса дјеце разведених родители изискују и становиту активност органа старателства. Основни закон о браку не намеће, заправо, органу старателства никакие конкретне законске обавезе, а не би се могло говорити ни о значајннјим законским овлаштењима, Ипак, сурадња измеВу суда и органа старателства постоји и, по свој прилици, бит ће у свим новим републичким породичним законодавствима одређеније регулисана и садржајно проширена. Одредба из члана 65, става 2. (до недавна савезног) Основног закона о браку налаже суду да, прије но што донесе одлуку о повјеравању дјеце на чување и одгој, испита све околности разматраног случаја (i). Суд по свом нахођењу одабире начин на који ће прикупити потребне податке о стамбеним и породичним приликама у којима живе малољетна дјеца и њихови родители. Долази у обзир и, дакако-, догађа се, да суд затражи од органа старатељства одговарајући извјештај, а и приједлог односно мишљење о томе који се од родители може сматрати погоднијом особом да јој дијете буде повјерено на чување и одгој након развода брака. Y нас се нигдје не прикупљају, па према томе и не објавлују, подапи о учесталости тог вида сурадгье измеВу суда и органа старателства. Остаје непознато да ли наши судови трансе, за сваки случај развода брака оних другова који су родители (још) малолетне дјеце, извје-

(i) Примјена члана 65, става 1. и 2. ОЗБ-а перед развода, долази у обзир и у случају неважиостп брака. Текст гласи: ~Пресудом којом изрече развод брака суд he одлучити о чувању, одгоју и уздржагању заједничке дјеце, Ако се родители нису о овоме споразумјели или ако њихов споразум не одговара, интересима дјеце, суд be, пошто испита свс околности, одлучити хоће ли сва дјеца остати на чувању и одгоју код једног родители, или ће нека остати код мајке а нека код оца, или ће сва бити повјерена некој трећој особи или некој установи.” На случајеве неважности брака односе се одредбе из члапова 35. (став 4) и 49. (став 2) ОЗБ: ~3а дјецу из неиостојећег брака вриједе исти прописи као за дјецу из поништсног брака (члан 49)” и ~3а односе измеЬу родители и дјеце у случају поннштења брака вриједе исти прописи као у случају развода брака”.