Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

558

ЛНАЛЙ ПРАВНОГ ФДКУЛТЁТА

Проведено истраживање je показало да je орган старателетва само за 16. дјеце установио да je суд усвојио доставлени приједлог о томе коме их треба повјерити. Евидентирано je, такођер, да суд није усвојио приједлог органа старатељства у погледу 5. дјеце, док за остале малолетнике није било података. Без одређеннх законских овлашћења, орган старательства заправо помаже суду, a вриједност својих активности нити сазнаје из образложења судских одлука нити потврђује некой законском одговорношћу. Чињеница да орган старатељства не сазнаје исход поступка у току којег je од њега затражен извјештај и приједлог понавља се и у погледу спорова за каснију измјену првобитне судске одлуке о повјеравању дједе на чуванье и одгој. Y разматраном трогодишгьем раздоблу Цеытар je евидентирао да je у погледу 75 дјеце позивом на члан 65, став 5. ОЗБ затражена измјена одлуке суда о додјели дјеце. Поступак je покренут на захтјев оца у 35, а мајке у 39 случајева. Један je захтјев потекао од малолетника из разведеног брака, премда се он не би могло сматрати по закону овлаштеним да гакав спор покреће и води. Закон je, међутнм, с разлогом навео орган старателетва као овлаштеника (поред разведених брачних другова) за нстицање захтјева суду да се због промијењених прилика измјени ранија одлука о повјеравању дјеце. Истраживање показује да ce Дентар није ниједном послужио тим својим законским овлаштењем. Бије познато да ли je захтјев једног од родителе био усмјерен на нреузимање дјеце од другог родитела (или треће особе, па и установе) или на предају дјеце неком другом на чуваше и одгој. Исход тих нових поступака у правилу није органу старателетва познат. Сви изнесени подаци и оцјене о активностима органа старателетва нису дружили одговарајуђн увид у начин рада органа старателетва поводом захтјева суда, а ни у квалитет доставлених извјештаја (о приликама у којима живе родители и њихова дједа) односно приједлога о повјеравању дјеце на чување и одгој након развода брака. Y настојању да се и у томе дође до непосреднијих сазнања било je потребно извршити увид у списе из којнх су подаци и црплени. Насумце je одабрано и издвојено десет предмета на основи којих су услиједила нека сазнања која дотичу питања заштите особннх интереса дјеце за вријеме бракоразводног поступка и након развода брака њихових родитела. Премда мален, узрок се итак показао доволном основой да се Центру упуте вишеврсне примједбе. За становиту скупину прегледаних случајева може се истаћи примједба да извјештаји Центра нису садржавали ни један значајнији податак о којем и сам суд не би стекао сазпања проводећи доказ саслушана странака у бракоразводном поступку. Евентуална напомена о изгледу и величини стана брачних другова не исцрплује ни потребу ни законску обавезу суда да испита све околностн конкретног случаја, дакако, у сурадњи с органом старателетва коме се у ту еврху и обраћа. Yo4CHH су, надале, примјери промашештх, па и непрнхватливих извјештаја Центра упућених суду. Тако je нпр. извид у стану малолетника