Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

Тако доста запажене тенденције да се лични доходак, за неке категорије произвоВача, формира испод одређеног нивоа, минимума егзистенције, стварају друштвене услове, оквире, претпоставке, да се тим појавама стане на пут. Због сложености проблема, његове социјалне садрЖlше и економског знача] а манифестоване појаве, долази до друштвене интервенције, траже се решења за отклањање испољених тенденција, припремају се услови, ангажује политичка структура (Савез комуниста. Синдикат и други чиниоци политичке надградње). Y истом циљу развија ce правна регулатива, стварају инструмента и предузимају практичне мере, закључују самоуправни и друштвени до говори о дохотку у којима субјекти расподеле самоуправно регулишу одговарајућа питања најниже, минималне границе личног дохотка. Под утицајем наведених друштвених услова, као последица света, поставља се захтев пракси да она, водећи рачуна о свим околностима; економској објективизацији односа, расподеле, дефинише најнижу границу личног дохотка радника. За коначно определ>ење да ли да се дефинитивно прихвати захтев и озакони право утврђивања потребног произвола. Друга конгрес самоуправљача, без сумње у том погледу представма, у односу на ранија, а може се рећи и каснија збивања, значајан догаБај. Y његовим резолуцијама јасно ce поставља питање доње (најниже) гра нице личног дохотка. Од стране овог радничког скупа ставља се захтев свим субјектима одлучивања да они у политици расподеле дохотка дефи нишу ниво (обим) најнижег личног дохотка („Лично право радника je да на основу свога рада у удруженом раду остварује ниво личног дохотка...”). Y конгресним документима истину се разлози због којих je нужно да се одреди најнижи лични доходак запослених лица („... којим се обезбеВује материјална и социјална сигурност радника и његове породице"). Y склону тога дају се и основни елементи матери]алне (вредносне) компоненте од којих непосредно зависи квантитативна страна на] ниже основе репродукције („... лични доходак... најмање у висини ко]а обезбеђује његову. .. радника и његове породице... нормалну репродук цију”). И на крају, што ]е нарочито важно, указује се на метод (начин), поступай који треба да се користи приликом одрећивања нормалне репродукције произвоВача („Ниво дохотка и обим осталих права ухврВује се сагласно самоуправним споразумима и друштвеним договорима”). Овде се поставља и питање приоритета издвајања средстава из дохотка за формирање доњег лимита личног дохотка „у односу на издвајања доприноса (законске обавезе, наша примедба), за потребе друштвено политичких за једница” ( 3 ). Тако никакве обавезе, изван радног колектива, у односу на доходак основне организације удруженог рада, не могу угрозити, довести у питање ниво просте репродукције (потребан произвол), који се захтева за нормалне потребе произвоВача. Но, ако радна организација, и поред света, ипак, било из ко]их разлога, није економски способна да из con ственог дохотка обезбеди утврВени (фиксирани) доњи ниво личног дохот-

(з) Све цитиране илустрације текста потичу из истог извора, Други конгрес самоупревљача Југославије, Сарајево, 1972. стр. 237—238 и стр. 251,

891

ТЕОРИЈСКО И ПРАКТИЧНО УТВРБИВАЊЕ НАЈНИЖЕГ ЛИЧНОГ ДОХОТКА