Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ноете и формирања најнижег личног дохотка. Утврђивање његове висине мора се довести у везу са нужношћу нормалне репродукдије радника и иегове породице. А тек одатле па до висине укупног дохотка налазе се све вредности осталих елемената Iьегове Каменске расподеле (средстава акумулације, односно проширене репродукције, фондови опште потрошње и сл.). Тако, „ако се затим вшиак рада и вишак производи сведу на меру која се под датим друштвеним условима производив захтева, с једне стране, за стварање фонда осигурана и резерве, с друге стране, за стално увећавање репродукције у степену који je одређен друштвеном потребом; ако се, напослетку, у потребан рад и у вишак рада укључи количина рада коју за рад способны чланови друштва морају да обаве за чланове који још нису или више нису способны за рад, тј. буде ли се и најамнини и вишку вредности, потребном раду као и вишка рада, скинуо специфичан капиталистички характер (у погледу развоја материјалне основе рада, облика присвајања, начина расподеле, економског положа] а радника, наша примедба), онда баш ови облици не остају, eeh само њихове основице које су заједничке свима друштвеним начинима производње” (подвукао, А-Ш-)-

4. Неке позитивна стране утврћиваља најнижег личног дохотка По свему судећи, утврВиване висине најнижег личног дохотка (вредпосно и материјално), неопходно потребног за нормалну репродукцију радника и његове породице, представља историјску нужност, законитост која постоји унутар економских појава расподеле (присвајања) новостворене вредности. Ова законитост je присутна, садржана je у евин односима разграничења дохотка (произвола) на његове поједине елменте, независно од наше спремности, па, може се рећи, и одређеног интереса да je, најпре, признамо а потом откријемо њену друштвено-економску суштину као и политичко-правни и социјални садржај. Аа би се уочиле све те специфичности и карактеристике одређеног начина производив и расподеле; затим, да би се откриле унутрашње законитости према којима се успоставља „редослед ствари” у односима присвајања дела сопственог произвола рада, и на крају, да би се отклонили могући неспоразуми око питана висине најнижег личног дохотка, због свега тога, потребно je подвојити потребан произвол, разграничите га од осталог дела дохотка и релативно што прецизније одредити му доњу гранихгу испод које не би смела нити економски могла да се спусти нормална репродукција радника. Предности тога су, нема сумње, вишеструке. Иако су све оне од значаја за утврђивање висине личног дохотка, на неке je посебно валено указати, потребно je скренути пажњу на них. Кад се фиксира величина потребног производи и кад се познаје иегова квантитативна страна, тек je онда, у односу према том делу, могуће проценити колика се маса витка произвола, преосталог дела дохотка (новостворене вредности), угра„седиментира” на општу основиду. Тек изнад тог дела, најниже ос-

897

ТЕОРШСКО И ПРАКТИЧНО УТВРБИВАЊЕ НАЈНИЖЕГ ЛИЧНОГ ДОХОТКА