Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

906

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

звати на погоршање ризика ако je до осигураног случаја дошло услед преморености возача ( 4 ). Важно je и питање момента настанка неисправности возила: у једном случају Врховни суд je сматрао да постоји повећање ризика при употреби возила чије je стање неподобности за саобраћај, и опасност за сигурност у саобраћају постојала већ и у моменту подношења понуде за осигурање ( 5 ). То схватање прихватају и нижи судови; повећање ризика услед употребе истрошених гума не може се са основом негирати тиме да je стање гума такође лоше било и при закључивању уговора о осигурању, jep je нормално и природно да обе стране уговорнице имају у виду исправно возило приликом закључивања уговора ( 6 ). Са друге стране, у судској пракси се води рачуна о тзв. пролазном повећању опасности. Не постоји, на пример, повећање ризика када на путу, у току вожње, настане квар на возилу, а возач ипак одлучи да вожгьу, започету са исправним возилом, упркос недостатака настави у цшьу пребацивања возила у радионицу ради оправке: овде за разграничена прелазног повећања од погоршања ризика није узет степей утрожавања саобраћаја, него одређено временско ограничење употребе и цид такве вожње ( 7 ). Посебно су чести примери употребе возила са нстрошеним гумама. Један je суд сматрао да постоји скривљено повећање ризика од стране осигураника који je возио са обе предње гуме без профила, и при томе ударно у дрво крај пута пошто je предходно склизнуо са железннчких шина углачаних од снега осигураник се у том случају нашао у незавидном положају да докаже да до осигураног случаја није дошло услед лошег стања гума за суд je, уосталом, било довољно и постојање само могућности узрочне везе да би осигурача ослободио обавезе ( s ). Y другом случају je осигурач ослобођен обавезе, jep je суд сматрао да и при употреби возила на коме je и само једна гума била у стану неподобном за саобраћај (jep нису били испуњени минимални захтеви у вези са профилом) представља вољно повећање опасности у смислу § 23. ВВГ (тј погоршање ризика) ( 9 ). Ипак, питање узрочне везе између употребе возила са истрошеним гумама и осигураног случаја од значаја je, и, уколико осигураник докаже одсуство те везе, осигурач се не може ослободити своје обавезе позивајући се на повећање ризика. Тако, суд je сматрао да je осигураник успео да докаже одсуство узрочне везе у случају када je тврдио да лоше стање његових гума (две задње гуме излизаие) није узроковало штету, jep су при кочењу све четири гуме остављаде подједнак траг, возило се заносило, те при кочењу на сувој улици није био од утица ja излизан профил гума виши суд je прихватио ово тврђе ње пошто се и по мишљењу вештака удес не би могао избећи и да су гуме биле прописане и осигураник другачије поступао ( 10 ).

(4) OLG Nürnberg, 19. 9. 1966. Verss, 1967, Î67. (5) BGH 22. 6. 1967, Versr, 1967, 746. (6) OLG Nürnberg, 4. 8. 1966, Versß, 1967, 991. (7) OLG Frankfurt/M 5. I. 1967, Versß, 1967, 893. (8) LG Karlsruhe, 9 . 7. 1964, Versß, 1967, 174. (e) OLG Frankfurt /M 5. 1. 1967, Versß. 1967, 893. (io) LG Wurzburg, 11. 11. 1966, Versß, 1967, 271.