Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

569

ПРАВКИ ПРОБЛЕМИ УСВОЈЕЊА

ђе и свој сопствеыи интерес и своју природну жел>у за дедом. Старањем друшхвене заједнице о правно.м уређењу ове устаиове и њеном правилном функционисавьу остварује ce y овој области уставни принцип народите заштите деде од стране друштва. Y вези са правним институтом усвојења настају бројнн правый проблеми. Покушаћемо да укажемо на најбитније. 4. — -Y погледу пасивне адоптивне способности, способности једног лица да буде усвојено, јавља се неколнко питања. (1) Y савременим породичним законодавствима преовлађује схватање да ce може усвојити само дате односно малолетник, насупрот некадашњим схватањима да ce усваја пунолетно лице. Савремено схватање je окренуто заштити интереса детета, док je раније схватање билр окренуто заштити усвојпоца и његових интереса. На први поглед изгледа да нема проблема: може се усвојити само дете односно малолетник, дакле, по нашем садашњем праву, лице млађе од осамнаест година. Ипак се јављају нека питања. Једно од таквих je: може ли се усвојити зачето а нероВено дете, зачетак (nasciturus)? Сматрамо да на ово питање треба одговорити негативно. Зачето а нероВено дете још није лице у праву и љему се не може пружити заштита која се пружа деци без родитељског старања. (2) Модерна закоподавсхва по правилу одреВују горњу границу усво јења. Мали je број законодавства, колико нам je познато, која одреВуј}’ почетно доба детета које се усваја. Тако, на пример, у Енглеској се може усвојити дете ако je старије од шест недеља, у Савезној Репуб'лици Немачкој три месеца после рођења, ако je у питању ваибрачно дете. Слично предвиђају и нека законодавства социјалистичких земаља. По чехословачкой праву може се усвојити само дете старије од годину дана, а по польском старије од месец дана. ( 6 ) Овај проблем се чешће јавља кад je у питању nornyiïo нераскидљиво усвојење. Само, тада ce одређује и почетно доба усвојеника, али и нижа горн>а граница старости за усвојење, ( 7 ) о чему ће још бити речи. (3) Такође се може поставити питање: да ли свако лице које није навршило осалшаест година може бити усвојено, тј. да ли може да буде усвојено лице које je пре навршења пунолетства склопило брак и достало потпуно еманциповано (став 2 чл. 16 ОЗОРА. став 2 чл. 47 ЗОРД Македоније, став 2 чл. 23 ЗОРА Србије). Дословно тумачење водило би нас позитивном одговору. МеВутим, ако одговор на питање тражимо у циљу који се усвојењем тежи да постигне (зОрињавање и заштита малолетног детета без родитељског старања), онда одговор мора бити негативан. ( 8 ) Лице млађе од осамнаест година које je склопило брак не би могло бити усвојено. (с) В. чл. 75. чехослопачког Закона о породици и чл. 120, пол>ског Законпка о породици и старательству.

(7) Y франдуском праву ова граница се мењала. По декрет-закону од 29. VII 1939. била je допуштина адоптивна легитимација деде млаЬе од 5 година; по ордонанси од 23. XII 1958. граница je померена на 7 година, да би по закону од 11. VII 19ó6. било предвиђено потпуно усвојење деде млађе од 15 година (наведено по Marty-Raynaud, Droit civil, I, p. 534.

(8) У истом смислу в. А. Прокоп, op. cit., стр. 44.