Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

589

РАДНИ ОДНОС И мебУсобни рАдни ОДНОСИ

удруженом раду управља својим радом и условима и резултатима свога рада, односно да управља радом и пословањем организације удруженог рада, да уређује међусобне односе у раду и одлучује о оствареном дохотку и стиче лични доходак (чл. 13. и 14). Овде je, сматрамо, мисао и тежња Устава (полазећи од уставних амандмана из 1971. године) да се учврсти, обезбеди и даље развија положај и улога радног човека као слободног и равноправног субјекта у другитвено-економским и другим самоуправным односима у удружсном раду, у основној организации удруженог рада и другим облицима удруженог рада, у Küjoj се радник надави у непосредном односу са осталим радницима у удруженом раду, са којима равноправно и заједно, ypebyje сва питања свог друштвено-економског положаја, укључујући и питања из међусобних односа радника у раду. Према томе, закључак би био; прво, сваки радник у удруженом раду постаје и развија се у субјекта, непосредног ствараоца и носиоца урећивања, одлучивања и остваривања права и обасеза у раду и по основу рада, односно права и обавеза из мећусобних односа у удруженом раду, и друга, као субјект сваки радник налази се у непосредном и равноправном односу са осталим радницима у организацией удруженог рада, а не према некой другом, чиме се успостављају мећусобни односи радника у удруженом раду, у које се они укључују са стицањем својства радника у удруженом раду. Сагласно овим уставним поставкама, и законодавство о радном положају радника у удруженом раду заснива се на истој концепцији (в. Закон о међусобним односима радника у удруженом раду и Закон о правима и обавезама радника у удруженом раду СР Србије). То су сигурно нови квалитети и нова обележја у по ложа ј у и односу радника у удруженом раду, на основу којих и настаје даљи преображај у односима рада радним односима који већ носе карактер самоуправних социјалистичких међусобних радних односа. Отуда, и у основн „меВусобни односи радника у удруженом раду” налазе се односи у раду права и обавезе радника на раду и по основу рада а то су права и обавезе из радних односа, тј. по нашем схватању, радни односи уопште као друштвено-економска категорија, само што се ови односи преображавају по својој друштвеној садржини и свом облику у међусобне односе радника у удруженом раду услед дејства напред изражених нових елемената у положају радника у удруженом раду ( 3 ). Јасно je да то претпоставља дубљу уставноправну, односно теоријско-правну обраду напреднаведених уставних и законских категорија и појмова, да би се могла утврдити даља трансформација односа у њиховом друштвено-правном смислу и значењу. Но, за сада би се могла учинити једна опсервација на коју нас наводи текст чл. 70, став 1. савезног Закона о међусобним односима радника у удруженом раду, и то почетна реченица која гласи: „Удруженим радом радника у смислу овог закона

(з) Вреди напоменути да и посебна Резолуција Савеза комуннста Србије, допета на VII Конгресу Савеза комуниста Србнје од 23—25. IV 1974. године полази од радног односа као извора материЈалних средстава за егзигтенцију, истичући да треба доследно спровести ..уставно начело да раднику не може престати радни одкос у удруженом раду услед техполошких промена” (под И тач. 3).