Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

105

ПРИЛОЗИ

одредбе о малолетницима буду садржане у истом закону којим ће ce регулисати крнвична дела из надлежности република и покрајина, тако да би овај закон имао свој општи и посебни део. Овакво решење не изгледа оправдано, јер измеВу општег и посебног дела не би било садржајне везе и закон не би представљао садржајно јединствену целину. Друга je могућност да се ова материја регулише посебним законом, тј. да се донесе закон о кривичним санкцнјама за мололетнике. Најзад, могуће je и треће решење, да ce јединственим законом регулишу васпитне мере и малолтнички затвор и њихово извршење. чнме би се на одређени начин кодификовало крнвнчно законодавство за малолетне учиниоце кривичних дела. IV Потреба за сарадњом и гсоординацијом при доношењу републичких и покрајинских кривичних закона Републичко и покрајинско кривично законодавство о малолетницима треба да изрази, у оквиру општих начела постављених у савезном закону, специфичне потребе и могућности дате републике и покрајине у регулисању кривичноправног положа]а малолетника. То je био и основни разлог за прихватање подељене законодавне надлежности у овој материји. То логично претпоставља да измеВу закона појединих република и покрајина могу постојати веће или мање разлике. Таква ситуација би била и нормална. МеБутим, уз пуно поштовање ових специфичности, не може се искључити потреба да се у поступку доношена закона оствари одреБени степей сарадгье и координације у раду међу републикама и покрајинама. Нека питања која немају спецнфичан карактер за одређену републику или покрајину, a чије решавање може да створи одре Вене проблеме у пракси или да доведе до значајније повреде принципа једнакости граБана пред законом, могу и треба да буду предмет заједничког расправљања пре него што ce peine у закону. Примера ради то могу бити питања која се односе на правила о одмеравању казне малолетничког затвора, основе за обуставу извршења изречене васпитне мере или замену са другом мерой, изрицање васпитних мера пунолетним лицима, итд. Ако се прихвати потреба овакве сарадње, најмање Be бити проблем да се наБу форме путем којих Be се оне реализовати.

Љубиша Лазаревић