Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

РЕФОРМА ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Аруштвено-политичка организација и управа Правног факултета у Београду организовали су дана 12. и 16. децембра 1974. године и 13. јануара 1975. год. јавну расправу о реформи на Правном факултеху у Београду. Овој расправи претходиле су расправе у свим друштвено-политичкнм организации ама и органима самоуправљања. Ову као и раније расправе о Нацрху усхава СФРЈ, Нацрха устава СР Србије и Платформе за X конгрес СКЈ, започео je, организовао и усклађивао Секретари јат конференције СКЈ Правног факултета. Анали Правног факултета у Београду објављују изнета мишл>ења редоследом којим су и учесници изнели у расправи. Неверујем да би се и један делегат сложно са тиме да je наш Факултет најлакпш и мислим да има још низ факултета који ако нису лакши онда су по тежини исти као и наш Факултет, али су услови студирања далеко повољнији него у нас. Овакав „систем” година за годином, уведен je зато да би се побољшала ефикасност студирагьа и да би се елиминисао просек студирања од 7,5 година. Када се уводи нешто ново и од тог новог очекују резултати, ако такви резултати изостану, онда je нормално и логично да се тако нешто треба и мора меньати. Нико не негира добре стране оваквог „система”, које несумњиво постоје али су бројнији разлози који управо указују на промену оваквог „система”. Овакав „систем” je, чини ми се крут из разлога који полази од идеалних услова студирагьа за све студенте. То значи да апстрахује и игнорише низ околности ко je се не могу игнорисати. Зар се може игнорисати чигьеница да преко 50% студената долази из сељачких и радничких породила који се уз низ перипетија угашгу на Факултет, а ми им управо оваквим „системой” онемогућавамо да редовно завршавају студије. Сви се сећамо речи друга Тита на А есетом Конгресу СКЈ када je нагласио: да не смемо битн задовољни процентом дипломираних студената из редова радничких и сељачких породгща, и да морамо упорније и организованије радити на побогьшагьу оваквог стања. Чини ми се да оваквим режимом „студија” управо онемогућавамо да ово остваримо јер