Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

108

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Слажем се са тим да je ова акција мало и закаснила, jep je већ децембар месец, али, у сваком случају, један добар део студената ће добити дом. Пеопходно je у сложеном проблему реформисана Факултета посебно се позабавит и овим проблемой како бисмо, не само изједначили положај студената нашег са положајем студената на готово целом Универзитету, већ и скратили не баш кратко време студија. Хвала.

Ар

Јелена Ааниловић

Хтела бих да кажем неколико речи о питану које je занемарено у нашим досадашњим разговорима, найме, о мерама ко je би требало предузети у вези са ванредним студентима. Међутим, досадаппьа дискуема подстакла ме je да претходно учиним неколико напомена и дам неке предлоге. Из досадашње дискусије јасно произализи да морамо учинити радикалке заокрете, да морамо нзвршити корените промене и у начину нашег рада са студентима и у садржинн тог рада, односно у материји коју студентима предајемо. Са друге стране, чули смо веома оправдане критике на наш досадашњи рад на осавременавану наставе и доношењу новог стаута. Аосадашни напори су се одиста свели на рад неколицине, а остали наставници не говорим о студентима, они нису ни могли много шта да учине били су пасивни. Y вези са тим нашим радом хтела бих да дам ове напомене: Прво, као што je мало час рекао друг Марић, ми заиста не бисмо смели уносити неке битне измене у Статут ако нисмо уверени у нихову оггравданост. Ми смо сви са великом пажњом саслушали и одушевлено поздравили предлог који je учинио друг Печујлић и то не зато што je реч о предмету „Марксизам и савремено друштво”, већ зато што je тај предлог био довољно образложен, дата je садржнна предмета, дат je начин на који ће се он предавати, како ће се радити добили смо јасну слику о ономе што ће студенти добити, и то смо поздравили. Био je то један добро проучен и простудиран предлог. Због тога сматрам да и сваки други, ма и најситнији предлог, било да се односи на режим студија, на начин рада са студентима, или, пак, на наставни план и програм, мора да буде на исти качин образложен и саопштен, иначе нема смисла ни да се подноси. Ми имамо искуства и знамо шта ©ива ако се усвоји или одбаци нешто што није било доводно проучено; нешто се усваја или одбацује а не зна се зашто се то чини. Навешћу познати пример двостепене наставе. Ми смо то усвојилн у заднем часу, непосредно пре доношена Статута, иако нико није био убеБен да ту новину треба прихватит, а после три године смо двостепену наставу укинули Ja ни дан-данас нисам сигурна да je требало увести двостепену наставу. али je ни je требало после три године просто одбацити. Вероватно смо могли цео проблем боде проучити, двостепену наставу организовати ела-