Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

126

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

дената, ефекта студија, позитивно положених испита, а разуме се и квалитета испита. Постоји и низ аргумената који су изнети у прилог једне и друге солуције. Врло велики број аргумената говори да би данас могуће било сачувати све те резултате, обезбеЬивати позитивно у крајњој линији жељени резултат завршавања године за годину, али не терајући и не примењујући једну релативно педагошку, но истина административно-принудну меру као што je година за годину. Бити у том погледу флексибилнији, нарочито за прву, за разлику од других година студи] а, тако да би овај режим студија могао бити изменен, али под условом да осталим нашим начином живота, осталим нашим залагањем не изгубимо ништа од онога што je оцењено позитивно у досадагшьем, постојећем режиму студија. То- вероватно није лако, треба се у том погледу заложит, али мислим да je низ аргумената изнето, па je потребно да о томе продискутујемо и да што je могуће пре о томе донесемо и одлуке. Joui су два, по нашем мишљењу, питагьа подстакнута, додирнута у овом матери]алу, у оквиру онога што сам квалификовао као реформа у ужем смислу речи. То je питање перманентног, продуженог образована, као. саставног дела наше наставне делатности. У том погледу je констатовано да je постојала извесна једностраност у томе што су то образована и та делатност факултета били релативно мат а требало би по обиму ангажованости наставника да буду процентуално далеко већи него што су данас, при чему би вероватно и удео у овом послу нашег Факултета као таквог морао бити далеко већи. Уосталом, конгресни документ врло много управо подвлаче ову наставно-образовну делатност на нивоу факултета. Поменућу само једну ствар како то изгледа и од коликог je то значаја. Једном приликом кад смо разговарали о раду наших предузећа у Танзании, где радимо велике послове, један инжењер, на једном месту je рекао, на једном од најауторитативнијих места у нашој земљи: није данас нама уопште тешко израдити пројекат, изградити било коју машину и било који технички објекат, нема данас ниједнога објекта, нема ниједне машине коју ми нисмо у ставьу да изградимо. Нама фале две ствари: немамо економиста да нам израчунају рентабилитет посла, и немамо правника да нам направи сигуран уговор. Морамо на тОхМ тзв. специјалистичком образовању много више да радимо, ту присутност факултета мора бити много већа, а не да ту функцију факултета раде неки центри, заводи, организације, трупе људи, па у једној сувише велико ј мери чак и научни институт који сигурно нису од штете, у том погледу могу да кооперирају рад са нашим Факултетом, али они не могу бити главки носиоци тога посла. Мислим да je све то подвучено у нашим материјалима по питању тзв. специјализације и посебно тзв. перманентног образована генерација ко je су изашле са овог Факултета и завршили право. То питање je исто тако на дневном реду и наша политика оцена ове ситуације би морала бити доста строга, у погледу онога што смо урадили, а задачи непосредни, исто тако оштри у погледу онога што требй у будућности радити.