Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

125

ДИСКУСИЈА

ње није једнако, и то на крају није ни катастрофално ни рђаво. Томе свему треба дати управо у овој области, у области технологије, начина живота, начина рада, питања савлађивања материје, одраза уводећи извесну већу флексибилност и разноврсност него што je данас имамо. Четврто питање које je било предмет дискусије које мислим да заслужује посебно и временски да буде сагледано данас максимално то je питање верификације постигнутог знања односно' резултата који ce остварују у раду на Факултету, односно оно што зовемо испите и, разуме ce, питање режима студија. Мислим да у пнтању верификације постоје извесне сугестије, извесни захтеви, давно речени, истина недовольно, тако да до сада није било посвећена довољна пажња да буду остварени. То je могућност увођења не потпуне униформности, jep je то немоту ће потто не можемо униформисати све испитиваче који испитују један предмет, али извесне веће једнакости у критеријуму квантума знања и начина знања на истохМ предмету, уколико исти предмет испитује више наставника, а то je случај скоро са свим предметима. Y том погледу постоје приговори да смо ту мало учинили, ту постоје захтеви да се у том погледју више учини. Мислим да би то био један од задатака којима бисмо морали да се позабавимо у нашим самоуправыим органима и нашим делатностима нарочито на већима година, јер ће по новом статуту већа година преузети читав низ надлежности, посебно ову надлежност коју je до сада вршило факултетско веће, и то да у коначној одлуци аутономно решава управо о овоме питању. Код овог питања рекао сам, а то je консеквенца те верификације, поставља се питање режима студија. Y том погледу у великом броју наших организација, са разних разлога, било je речено да je потребно испитати, ревидирати постојећи режим студија. Разуме се, тешко je дати свеукупну одену резултата који су постигнути са постојећим режимом студија. Ако се упоређује са оним што je б'ило пре 1954. године када je уведен овај режим студија, може се констатовати и доћи до закључка да су на свим факултетима, па и на нашем Факултету, позитивни ефекти таквог режима студија били неспорни, имајући у виду стане ко je je постојало пре увоЬена тог режима студија. Чињеница, међутим, да иако су сви факултети желели да имају исто тако те позитивне резултате које су имали, иако сви ти факултети желе да сачувају све те позитивне резултате које су у последњих двадесет година остварили, да су они у извесној мери променяли тај режим студија не условл>авајући у сваком случају за све године да се из године у годину може прећи само када се положе сви испити. Поставља се и за нас то питане, и то полазећи од тога да било какве промене режима студија, имајући у виду објективне и субјективне елементе, нове генерације, начин рада нашег Факултета, број наставника и све друго, не могу бити никако мање ефикасни и давати слабије резултате, него што je до сада било, jep би то значило ићи натраг. Према томе, не треба правити никакве режиме који значе сманене онога што je битно, а то je наше „производње”, резултата броја дипломираних сту-