Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

130

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Навео сам сва ова питана сматрајући да и сада, у овим разговорила по питану реформе Факултета, треба посебну пажну да посветимо и нима, као и да у наше самоуправне акте треба да унесемо извесне одредбе и о томе. Захваљујем се на пажни.

Глодић Бранко,

студент

Сигурно нећу рећи шппта ново, ако кажем да je суштинско питање процеса стварана новог Правног факултеха, а зато смо се определили, баш питане самоуправл>ања. Исто тако, нећу ништа ново рећи ако кажем да се баш ту, на пол>у стварног самоуправног организовања Факултета, наилази на највеђе отпоре. Познато je да се, на жалост, и међу наставним радницима, иначе члановима Савеза комуниста, налазе они који покушавају на различите начине да одмогну реформи под фирмом „неопходности, зрелог размишЛ)ана на сваком кораку”, чиме чекајући не знам ни сам шта, покушавају да неминовни историјски процес зауставе или га бар успоре. Y овом успоравану се, изгледа и успело. Пред наставничким огранком, je, по мом мишљењу, да се преиспита, jep je очигледно да су се, током јунских дискусија око усвајања новог Статута, отпори баш одатле пружали. Анализирамо ли и стање самоуправљања на нашем Факултету, могли бисмо помислити да се поткрала грешка и да се о нама не ради. Наше самоуправљане a ja говорим о учешћу студената ембрионално je. Кажем то зато што не могу да пронађем примеренији израз за стане у којем практично о маси најбитнијих проблема, одлучује један релативно анахрон орган, а то je Факултетско веће. Моментално би, по мом мишл>ењу, било најважније, да покушамо нашу акцију усагласити са ставовима које смо раннје заузели. Ту имам у виду став о паритетнсј заступљености наставника и ваннаставног особл>а и студената у свим самоуправним органима Факултета. И ма како неки појединци на делу не прихватами овакав став, подсетио бих оне који су у јуну били протившщи таквог решена на принципу демократског централизма у Савезу комуниста. С друге стране, мислим да основна слабост наше самоуправне праксе на Факултету лежи баш у чшъеници што студенти нису адекватно заступљени.

Марковы}l Милан,

студент

Проблем реформе на нашем Факултету поставља се данас, пре свега, као проблем измене односа према раду и резултатима рада свих заједно и сваког поједгшачно. Основне смернице даљег развоја високог школства (па према томе и нашег Факултета) дате су у одговарајућим деловима Резолуције X Конгреса СКС, Уставу и другим документима који се односе на проблеме развоја Универзитета и образовно-васпитног