Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

143

ДИСКУСША

и показују да ће истрајно ићи стазом којом су се запутили. АР ск °ст којом се при томе служе није увек израз њихове снаге и храбрости, али пасквиланство, приземне провокације и политичке подвале јесу израз једног идејног определења и менталитета. Иако je извесно да се река не може препливати на иверу, аутономаши ипак остају аутономанш. Ми знамо да се велики послови не могу обавити за неколико вечери. Невоља je, међутим, у томе што je протекло хшьаде празних вечери. Иако je будућност оно што искључиво припада самоуправним снагама, она ће и у времен ској и у суштинској димензији доћи у мери у којој се оне за њу буду бориле и избориле. Искуство учи да je највећи грех оставл>ати терене на којима други воде борбу уместо нас и против нас, с једне стране и неотварати нове терене за ново у самоуправним односима, с друне стране. Реформа je интегрални део ове фазе наше револуције, а младост je увек благовремено схватила да се за револуцију и њен континуитет исплати живети.

Луковић Милош

Аругарице и другови, дозволите да се укратко задржим на неким питањима о којима je говорио друг Благојевић. Резолуција X конгреса Савеза комуниста Југославије и VII конгреса Савеза комуниста Србије обавезује нас да проблематику преображаја, васпитатьа и образована у нашем друштву разматрамо и решавамо свестрано. Искуство нас учи да je то изузетно сложен посао. Ми смо се на нашем Правном факултету до сада прилично бавили овим послом. Наставили смо интензивније почетном пролећа ове године. Од тада je протекло пуних осам месеци и налазимо се пред задатком да, сумирајући резултате, одредимо докле смо дошли у послу. Отуда се, мислим, намеће потреба, о њој je говорио друг Благојевић, да се на неки начин одреде оквири вечерашње теме и дискусије поводом ње. Y томе нам свакако помажу резолуције које нас и обавезују. Ja бих, међутим, и овом приликом говорио о нашем плану рада и његовој важности у овом послу. Као што je познато, план рада поставља пред нас комунисте рад на реформи као један од главних задатака. Усвајајући план рада, сложили смо се да реформа улази „у саме основе изградње стварних социјалистичких односа који опредељују смер и смисао нашег рада”, (цитат), а то, поред осталог, значи да лични и групни интереси морају отићи у други план. Утврдили смо, такође, да се питање лика правника поставља као прво и основино питање у проблематици реформе на нашем Факултету. Лику правника посвећено je у нашем плану рада читавих пет страница текста. Taj део плана рада посебно, а и, разуме се, план рада у целини, представљали су за нас јасне смернице када смо прошлог пролећа поново кренули у рад на реформи. Нешто касније, уследили су конгреси и резолуције о реформи, о преображају и васпитању и образовању у