Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

145

ДИСКУСША

Марковић Слободан,

студент

Значајно место заузима делатност у образовању, a ja мислим да се и у тој делатности осећа револуција. Самим тим Правый факултет добија далеко већи знача] него што га je данас имао. Отуда се далеко внше и далеко темељније и одговорније морамо одыосити према своме позиву и улози, према својим основним образовним, наставным, васпитним и осталим задацима, него што je то до сада био случај. С друге стране, у политичном животу Београдског универзитета Правый факултет већ дуже време носи заслужены епитет једног од веома активных и идејно потпуно опредељених. Ми смо свесни тога и били смо актери акција у којима je Правки факултет извојевао одређене победе које су му и донеле тај епитет. МеВутим, политичност Правног факултета и његово идејно опредељење и ангажованост не значи само делатност у сфери политике, већ и делатност у сфери реформе, јер су у сфери ове друге управо она питања која ће нас верификовати као политичны определено до краја. На питањима реформе дуто смо радили. Напш професори нам говоре да се и у време када су они били студента о реформы доста расправљало, али да се практично врло мало мењало. И ето ситуације у којој смо данас, ситуапије да je Правый факултет један од најанахрснијих факултета. Самим тим ми смо дошли у ситуацију да нам je Аесети конгрес поставио конкретне задатке и ми њих морамо хитно решавати. Чињеница je да су нас субјективни фактори ометали и омели да посао реформе брзо и квалитативно завршимо, али свакако да постоје и одређени објектившг фактори које морамо имати у виду кад говоримо о томе шта нам je политички и морални задатак који нам намеће данашњица. Ти објективни чиниоци могу се свести на два. Тедан je Ова зграда која je давно пројектована и то за један веома Мали број студената и ко ja данас студентима не пружа оно основно за рад, а то су сто и столица. Многима предавања, па чак и вежбе, значе стајање. А у таквим условима тешко да се може говорити о раду који ће донети добре и чврсте резултате. С друге стране, чшъеница je да постоји веома малы број наставника и да он није у стању да 24 хиљаде студената покрије и да им да квалитетно васпитање и образование. Начин на који се обавла настава на овом Факултету донекле je произишао из просторних могућности и односа броја наставника и студената. Учи се ради испита. Ми смо толико оптерећени испитима и хьиховим полагањем да се врло мало посвећујемо широј материји. Ретки су напори студената, а и професора, да се настава из одреВених предмета обавља што више на основу литературе. Предавања се изводе сасвим ећ катедра, док се вежбе углавном своде на пропитивање. Потреба за активнијим учешћем студената у образовном процесу данас je императив, али су могућности мале. Самоуправљање у школству, ко je већ данас представља заповест и нужност и које je уставом загарантовано а одлукама X конгреса пос-