Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

150

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ja морам искрено да прнзнам да није појединих предавача који стварно врло добро раде из ове куће, ми бисмо отишли, а да не знамо најосновније ствари, не знамо рецимо да напишемо једну обичну тужбу. Неки би рекли да je то тако, али ипак то je формалност. Међутим, не смемо заборавити да je форма живот материје; можда и јесте јер многи теоретичари то тврде. Захвалујем се.

МАРКСИЗАМ И САВРЕМЕНО ДРУШТВО

Y овој краткој речи желео бих да Конференцији савезне комуниста нашег Факултета, у име Комисије за марксистичко образовање, предложим увоВење предмета: „Марксизам и савремено друштво”. Истовремено ово je и кратко образложење. Увођење посебног предмета: „Марксизам и савремено друштво" не предлаже се стога што марксистичка оријентација не би била заступлена у делини наше наставе. Напротив, једно живо настојање за марксистичким тумачењем друштвених, посебно правних појава иако треба join увек много чинити на његовом осавремењивању и продубливању заступлено je у целини наше наставе. А в & су битна разлога која мотивишу предлог за увођење овог посебног предмета. Прво, марксизам je деловита визија, деловит поглед на друштво. Његова снага и лежи у тој способности да мисаоно обухвати целину услова лудске егзистенције. Маркс, Енгелс, Ленин нису марксизам делили на посебне научне „фијоке” (филозофију, економију, политику, социологију итд.), нити je свет тако поделен. Но, та целина je разбијена, губи се између посебијх предмета, од којих сваки пружа значајан део сазнања, али сазнања које je ипак парцијално. Ни на једном месту нема увида у целину марксистичких теоријских категорија (од филозофских, преко економских до социолошких и политиколошких). Аруги разлог лежи у томе што марксизам није првенствено збир, инвентар сазнања, ма колико она била значајна, већ je jeдинство сазнања (теорије) и праксе. Марксизам се не разликује од других теорија само тиме што дубле тумачи стварност, већ што je духовно оруВе за њену измену. Плодоносно проучавање марксистичке мисли, њених токова, ће се постийи ако je оно стадно повезано са живом стварношћу, са стварним кретањем друштва, са главшш дилемама наше епохе и одговорима ко je марксизам на них пружа. Теоријско сазнане тако постаје духовни компас за разумевање стварности, њено менане. Но, управо та веза између праксе и развоја марксистичке мисли најчешће се губила и марксизам je сведен на збир сувих формула. Смисао овог предлога jeсте да се предмет тако усмери да се успостави, оствари повезаност између теоријске мисли и проблематике савременог друштва. Предмет Марксизам и савремено друштво, по свом духу, треба да има слободнији облик, да буде ослобођен формалистичке амбалаже. Он треба да буде једна целина саставлена од неколико меВусобно органски повезаних слободнијих тематских циклуса који на сажет начин пружају увид у главне марксистичке категорије и помоћу них теже да протумаче основну проблематику данашнег света.