Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

149

ДИСКУ США

Жујовић Борће,

студент

Покушаћу да своје мишљење изнесем у А ва проблема, aти проблеми се односе на начин извођења вежби процесних предмета, као и на систем вежби на овом Факултету уопште, а затим бих се задржао на обавезној пракси током студија, пре света за студенте треће и четврте године. Дискусија о профилу правника, стара je отприлике као и сам Факултет. Y том смислу желим да укажем и на неке чињеннце које се односе у вези са овим проблемой. Ноторна je ствар да нашем самоуправном социјалистичком друштву није потребан правник који храмл>е, или како се изразио један колета, професионални незналица. На кота се, у ствари, односи тај појам? Могло би се рећи да би се тај епитет могао приписатн сваком студенту који изаБе из ове куће и данас-сутра наВе се у једној установи, рецимо, наВе се у суду, где треба да реши један практични проблем, а он га не зна решити, не зна јер нигде није могао да стекне та практична знања о систему који влада у једној установи. Y тој ствари, ми смо слаби, не успевамо да наЬемо одговарајућа решена када се нађемо пред практичним проблемом. Међутим, с друге стране, ако су питана из области теорије, проблемы теорије, ту смо, у ствари, професионалци, нема нам премда, а чшьешща je да теорија свој живот, своје отелотворење, налази у пракси. Према томе, ништа не вреди ако смо теоријски начнтани, ако теоријски можемо да решавамо проблеме, ако се данас-сутра наВемо пред једним практичним проблемом који нећемо моћи решити. Стога се залажем да вежбање процесних предмета, нарочито на трећој и четвртој години, мора ући као обавеза. То значи да студент који заврши, рецимо другу годину, не би могао уписати наредну годину, односно шести семестар, ако нема практичных вежби у суду, или рецимо, некој другој установи. Са таквом потврдом из те установе могао би да упише трећу годину. Такав систем показао би се вишеструко користан за студента, јер ће после тога моћи да решава проблеме, односно биће стручнији и универзалнији, неће имати тешкоћа кад ce сутра наВе у организации где се решавају такви проблемы. Аругови, ми сви знамо, шта су вежбе на овом Факултету. Као студент старијих година могу да кажем да вежба на овом Факултету не значе ништа, или значе врло мало. Значе, рецимо, репродукцију онога што већ професор исприча, репродукцију, или препричавање онога што се налази у уцбенику. Мислим када су оне уведене у Статут, да су замишљане сасвим другачије. Међутим, Статут се не примењује како треба, нарочито не онај део који се односи на вежбе. Мислим да вежбе морају да имају један садржајни карактер, радни карактер, а не час препричавагьа, час репродукције. Вежбе које се воде на овом Факултету у ствари омогућују појединим студентима да лакше добију оцене. Сутра кад изађу из клупе они су заборавили сва теоријска решена која су била на вежбама и кад се наВу пред практичним проблемом они не знају да га реше.