Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

152

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Тенденција ка колективизму, социјализму, и противречности тог процеса. Основна тежња je боље разумеване оних великих токова који одлучују о развоју 3/4 становништва земљине кугле, а тиме и о судбини човечанства. Човечанство између пове солидарности људске врсте (бескласне светске заједниде) и новог светског поретка доминације. 5. Соција.аизам светски рееолуционарни процес. Главне социјалистичке револуције, њихови специфични доприноси општој ризници човечанства и заплети. Облици и садржаји борбе за социјализам у савременој епохи од високоразвијених земал.а до трећег света. Противречности содијализма, снажне тенденције окоштавања бирократске структуре (посебно сталинизма) и обнављање грађанских односа. Перспективе развој зрелијег ступња. Y содијализму je оличена будућност света, због тога je битно да се марксиста ослободе илузија о социјализму као хармоничном, бесконфликтном организму. Неопходност истанитог увида у стварност раног, тешког соцнјализма, и могућности зрелијег развојног ступња, који je сада стварност. Одлучујућа важност начина на који се излази из јарма историјом наслеђене оскудице, да се не трчи стазом капиталистичких образаца, да ce покаже већа подударност између техннчког и људског напретка. 6. Социјалистичко ссшоуправљање. Историјски смисао самоуправљања као цивилизадијске алтернативе и облили испол.авана те свеопште тежње. Самоуправљање и класна борба. Југословенска кондепција самоуправљана, њен смисао и историјски корени; главни проблеми, противречности и међусобно конфликтне развојне тендендије. Формирање критичке духовые способности младих генерација лишене како апологетског тако и нихилистичког приступа да властитим активизмом продубљује револуционарну способност самоуправљања. Из оваквог приступа изведен je и начин образована којн je примерен духу марксизма. Оно неизбежно добија колективан облик и активан однос свих учесника. Природно je да у настави учествује колектив наставника. Предаване марксизма не може да буде дело само једног наставника, који би за разлику од осталих био ј едини „стручњак за марксизам”. Но, срце проблема јесте да студента не буду пасивни слушаоци, глина која се обликује, већ активни учесници. То стога нису катедарска предавања готових, испечених форхмула, већ заједничко тражење одговора кроз целину хмарксизхма на судбинска питана епохе. Да овако замишлен пројекат не би остао мртво слово на папиру неопходно je формиране студентских студијских марксистичких групп које ће „окруживати” предмет, прнпрематн се за те.ме, заједничке дискусије. Заједно са наставнпцима то су нени колективни носиоци. Уместо испита важнија je одбрана семинарског рада, заједничка расправа. Духовна енертаја не иде само ј едким см ером од катедре према аудиторијуму. Да се вратимо на почетак и да затворимо круг. Настава из Марксизма није уско школска обавеза, нити предавање испечених и сувих формула, до гм и. Она je заједничко тражене одговора на велика питана епохе. Стога природно и почине од најзначајнијих чинешща нашег времена похмоћу којих се изражава немир целе планете. И у суочавану са