Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

153

ДИСКУСИ JA

најзначајнијим чшьеницама нашег доба долази до сусрета са историјом, до тумачена неног смисла и токова. Марксистичко образование, трагање за смыслом битных чињеница, у ствары je један велики упитник младог револуционара и тражење одговора кроз целину марксизма. Смисао тог образована јесте да млада генерација истражује и мена свет а не да „буба формуле”. Марксизам нису цитати већ најнапреднија свест нашег времена.

ûp

Мирослав Печујлић

Драган Субашић,

студент

Очигледно je да ова конференција представља самим својим циљем и садржином велики допринос да се коначно, после корака назад, учине два корака напред. Колико ће уложени напор и суштински представљати преломни тренутак, зависи, пре свега од нашег ј единства, усаглашености ставова о свим битним питагьима реформе. Ова конферендија истовремено значи и повећање акционе спремности чланова СК-а Правног факултета, јер морално-политичка квалификација сваког члана зависиће управо од тога, колико се ко заложио у остваривању задатака који предстоје, јер без утврђеног система одговорности свих носилаца за реализацију реформе задржали бисмо се на нивоу прокламација, ко je саме по себи не носе стварну вредност. Досадаппьа дискусија се својим највећим делом везивала на сам начин извођења наставе који je очигледно бременит недостацима и проблемима које треба решавати. Због тога бих се осврнуо на један други вид проблема који, чини ми се, до сада није довол>но разјашњен или се из одреЁених разлога није желело улазити у неново биће. Наиме, приликом анализе материјала припремљеног за конференцију, може се запазити симптоматична појава, да ни једна катедра, осим кривичне, није предложила измену или допуну, у вези са својим предметом. Да ли то треба да значи, да je непотребно било шта мењати, а самим тим, и да je реформа ,проблем који у ствари не постоји" на нашем Факултету, или je ствар у нечем другом? Очигледно je противуречно закључити да je све онако „како je замишљено”, без недостатка, проблема и пропусти, када смо се пре годину дана на овом истом месту определили и поставили основне правде у песу реформисања, када смо се договорили и прихватили обавезе, ко и шта треба да ради а данас понавл>амо исте речи које само доказују стварност, да je веома мало учшьено на постављеним задацима. Прихватањем предложеног текста и поред одређених пропусти, ипак заснованог на закључцима донесеним на основама резултата анализе и дискусије на свим огранцима и катедрама, нужно долазимо до заклучка да постоје снажни отпори који сггречавају даљи развој ствари. Велики број људи који коче даљи развој система реформисања, налазе ce y групи који су у својим изјашњавањима у принципу за реформу, схваћену као продес, континуитет, а да истовремено иза тог „процеса” скривају своју не баш превелику жељу за стварним превазилажењем постојећег стања, своју неажурност, и врло наглашену „логику ћепенка”,