Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

183

ДИСКУСША

ко, свако померање предмета с једне на другу годину, укидање, односно блажа форма од тога; скраћење додавањем нових уместо застарелих садржаја наставне материје, начгш њеног излагања, развијање облика наставног рада, измене режима студија и све друге у вези са наставно-научним процесом, неминовно мора полазити од захтева ефикасности студиран>а. Уколико се ефикасност студирања не узме за прехпоставку реформе, ефикасност као крајњи циљ и задатак, онда то нужно мора довести до репродуковања старих односа, до релативног неуспеха, до незадоволства. Зато се у Конгресним резолуцијама и каже да у погледу ефикасности студирања „треба заоштрити одговорност свих учесника у образовном процесу, како би се смањило време студирања”. А учесници у образовном процесу нису непозанти. Паставници с једне и студента с друге стране, чине основне учеснике наставно-научног рада и на њима лежи основни терет рада и одговорности за остваривање циљева и задатака реформе. Тешко je остварити поставл>ене циљеве ако се битно не измени садашњи однос учесника у образовном процесу. Само уколико ови учесници у продесу рада измене досадаипьи став према свакодневним обравезама створе што стручније кадрове за потребе привреде и друштвених служби, и уз то допринесу да се скрати време студирања, те изврше снажан утицај на потпуније формирање моралног и идејно-политичког така социјалистичког грађанина, само у том смислу наставници и студента могу одговорити потребама привреде и захтевима друштва. Постављајући то као крајњи циљ, тј. ефикасност процеса студирања и све друго што садржи тај процес, Универзитет а то значи и наш Факултет, долазе у могућност да одговоре садаппьим кретањима нашег друштва, кретањима у правду релативног растерећења удружене привреде обавеза због којих она запада у знатне тешкоће. Само на тај начин ми можемо, као појединци и организација СК у целини да одговоримо постављеним задацима. Тим заједничким, општим циљевима мора бити подређена наша целокупна друштвено-потатичка, стручна и радна активност. Томе треба да буду подређене све промене односа учесника (наставника и студената) процеса рада према личним обавезама. На томе, заправо, треба да се заснива захтев да се изврше одређене промене у наставним плановима, да се уведу нови садржаји у программна рада, да се друкчије, на нов начин, организује процес наставно-научног рада, да се пронаВу бољи облици усвајања знања, ефикасније организује настава и прихвати бољи начин провере постигнутих резултата рада. Према том заједничком циљу који се састоји y ефикасном студирању и све друго што оно подразумева, ми можемо и морамо ценити колико се успешно (неуспешно), ангажујемо у нашем раду. Y зависности од тога треба процењивати колико студента улажу рада у процес студија, од тога треба поћи у оцени да ли су добро постављени наставни планови и программ, колико гьихов садржај одговара потребама друштва и захтевима стварања стручњака за потребе развоја социјатастичке привреде и њених односа надградње. Сцена успеха рада наставника мора се објективизирати. Стварна процена њиховог рада треба да се заснива на томе колико су они ангажовани, спремни и способни да пруже помоћ студентима како би они једноставније, брже и успешније савлађивали постављене радне задатке.