Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

182

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

ног особља), да се далеко више ангажују у процесу наставно-научног рада. Овакав приступ и начин рада потпуно je сагласан са духом и са садржином уставних начела о самоуправним споразумима и друштвених договорима, чија се важност, нема сумње, простире и у оквирима наше Основне организације удруженог рада. Друга напомена се односи на изречене оцене да je реформа Факултета један сложен и дуготрајан прочее, па зато не треба правити неке нагле заокрете, јер ће се, наводно и без журбе, ако се постепено буде правио корак по корак, стићи до поставл>еног цил>а. Та теза je из одређених разлога доста дуто присутна у великом броју универзитетских средина. Међутим, искуства говоре нетто друго; означени кораци се праве превише споро, то ствара сумње- колебања, унутрашње сукобе- противречности, наду да ђе, ипак, остати све по старом. Превазилажење света тога не може да чека, јер спорост охрабрује противнике, потхрањује колебања па зато треба подржати оправдане захтеве да се врше брже промене укупних односа радних л>уди на Факултету (Универзитету), А сада неколико речи да кажем о садржини постављеног проблема. Реформа Универзитета као поставл>ени захтев и цил> друштвеног развоја већ доста дуто се налази у жижи интересовања и политичке активности на њему, али се упукос томе јако споро афирмише и пробија кроз лавиринте разних врста отпора појединаца и друштвених трупа. То je, пре свега, довело до успоравања развоја нових метода и облика рада. Измене у привредном систему (привредна реформа од 1965. и све касније измене) нису биле праћене одговарајућим променама постојећих односа у високом школству. Такво стање се мање-више задржало све до скора да би се, у последнее време под притиском многих захтева који се чине са разних страна, ван Факултета (недавно одржани конгресн СКЈ и СКС), па и на самом Факултету се чине захтеви (СК, одговарајућн самоуправни органи, тела и појединди), убрзале промене наставно-научног процеса. Зато се и налазимо пред задатком да извршимо политички утицај на што битније промене наставног плана, програма, режима студија н нашег односа према укупном раду. У жељи да одговорим на поставлено питање, какво значење треба да имају све ове измене, консултовао сам доста материјала који садржи захтеве и циљеве реформе. То нарочито важи за резолуције X Конгреса СКЈ и VII Конгреса СКС. У опредељењима СК у погледу друштвене рефоме Универзитета, односно Факултета као његовог основног дела полази се од садржаја и диљева реформе. Признајући да нећу рећи ништа ново и непознато, цитираћу овде општеусвојене ставове, заклучке и опредељења у вези са реформой универзитета, односно Факултета. У конгресним резолуцијама се каже да „реформа Универзитета подразумева ефикасност студирања”. Дакле, исто оно што се од привредне реформе захтевало, а и данас се чини тај захтев да се економски живот организује тако да пружа што ефикасније резултате. Та два процеса, прочее реформе високог школства и мере привредне реформе морају се паралелно и складно развијати. Било каква па макар и минимална промена досадаппье садржине рада и односа да Факултету мора, пре света, да има за полазиште степей ефикасности студираньа. Та-