Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

190

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

далеко оставила иза себе све друге погледе на свет и ко ja je j едина кадра да отвара све нове и нове просторе за формирање личности које ће бити способне да стварно спознају и in continuo спознавају стварност и да на темељу тога доносе унапређујућа решења. Овде се могу акцентирати два кључна проблема: онај који се тиче персоналних чиниоца васпитно-образовног процеса и онај који се тиче захтева живота. Првонаведени проблем веома je сложен и захтевао би посебну обраду, што овом приликом није могућно, али je могућно учинити неколико запажања на бази искуства и познатих чињеница. Систематики доприносити стварању марксистичке идејне оријентације, формирању личности које ће истрајно и умепшо уклањати препреке на нуту остваривања историјске мисије радничке класе и који ће у исти мах свестрано и радикално наставл>ати најдубл>и преображај у историји Лзудске врсте могу људи који имају и умеју хотено да дају и да то и сами у матици живота непрекидно стичу и на теоријском и на педагогикой и на практичном плану. Празна рука ту не може ништа да да, али je дужност свих свесних социјалистичких снага да зналачки и неуморно раде на томе да таквих буде што мање. Чини се да je то бит бити. Аругонаведени проблем у својој сложености нимало не заостаје за оним првим. Стварати претпоставке за корениту измену наставник планова, садржаја, облика рада, односа према обавезама, режима студија, модерне организације рада, довођења трајања студија у оквире законом предвиђене, подизање квалитета наставе и успеха у учењу, рационалније коришћење постојећих снага и простора, примену уставног начела по коме друштвени и материјални положај човека зависи искључиво од рада и његових резутата, развијање бољег смисла код академике младости за идејно и политичко ангажовање, активност у развијању самоуправних друштвених односа, циркулације кадрова, опроштај од свега што не може да држи корак са временом итд. посао je коме тешко да има равног. Ту постоји и предстоји борба за коју се вреди до краја активисати и у којој нису искључене битке које се делимично и привремено могу изгубити. Искуство као судија који најмање греши и овде je веома штучно. Другим речима, васпитно-образовну делатност ефикасно ставити у службу човека данас и сутра и удруженог рада данас и сутра, ствар je која дубоко засеца у срж сржи и представл>а пирамидално значајан фактор кретања у корист прогресивних снага. Не треба, меЬутим, сметнути с ума присуство снага које су по свом бићу ретроградке, без обзира на напоре да то своје својство прикрију. Смисао реформе итого je дубли него што су то многи мислили и него што то неки још увек мисле. Он произилазн из саме суштине нових друштвених односа и за њега се, као што прошлост показује, тешко борити, a join теже изборитн. Очито je да ни о једном проблему није више утрошено ни речи ни времена него о реформи, али je join очитије да нигде није мање постигнуто него ту. Између напора и резултата несразмера je фрапантна. Изгледа да се у извесном смислу инаугурисао мртви ход и преко тога ћутке више не можемо нити хоћемо да прелазимо. Није ли можда већ сазрело питање, зашто ми тако дуто зидамо Скадар на