Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

193

ДИСКУСША

мет тврдо имати на уму да се на другога најбоље може дејствено утидати сопствешгм примером. Либерализам je дао доволно доказа да су промене његова есецијална карактеристика. Taj мутабилитет, далеко, није онај који je неопходан револуционарним друштвеним снагама, већ онај који je својствен регресивним друштвеним снагама. Отуда либералима ни случајно не пада на памет да било шта мењају што би давало печат развоју нашем самоуправном друштву. ЕЬима je било удобно и та сопствена угодност била je и остала мерило за све. Ово треба напоменути због тога што je активност либерала и са ньима повезаних догматских и других антисамоуправних снага евидентно присутна, и на подручју реформе. Неки либерали и њихови подворници отишли су, али није отишао либерализам. То не би требало сметнуги с ума ако се не желе изненађења која нису пријатна. Оно што je у погледу реформе поставлено у нашем плану рада, у одговарајућим резолудијама VII и X конгреса, односно заклучцима универзитетске партијске организације и у ономе што су до сада продублено рекли делегата, јесте угаони камен, јесте одсутна граница и вододелшша на којој ћемо се, ако je потребно, диференцирати. Нама нису потребни договори договора ради, jep празне речи цеп непуне; нити су нам потребна решења која нису решења нашег времена. Знамо да неко жели да купи наше време и да нас, ширењем разних дезинформација измишлених и због сопствене одбране, наведе на кратковидност. Нама су потребив нове солуције које отварају видике и које ће бита не само продукт преображајне стварности већ и преображајни чинилац те стварности. Новом друштву не приличи да се налази у сенци римског ауторитета и да прежива јуристичку догматику класног друштва. Реформа je поодавно изашла из сфере идеја и постала један од постулата самоуправног преуобличавања друштва. Она мора да одговара и да одговара потребама живота који je у стадном покрету. Y том смислу реформа и јесте револуција, а ми хоћемо револуцију која je натоплена најплеменитијим порукама, која мобилише, која зна само за ход напред и која се не умара, која разбија све панцире старе окошталости, која обећава и обавезује и која je трајно повезана са својим револуционарним изворима.

Ар

Борислав Благојевић

Другарице и другови, у уводној речи покушао сам, максимално објектавно и уопштено, да сведем оно што смо у Комисији, и не само у комисији него и на састанцима којима сам присуствовао, дошли до констатације- с једне стране, хштања, с друге стране, елемената и критеријума за решавање питања. Хтео бих да са неколико речи нанесем моlе лично мишлење о неким стварима Најпре, за мене се врло често поставла питање шта je то оно што ми још не знамо, што би требали да сазнамо, па да бисмо дошли до решена која би могла да буду одговарајућа и овом времену потребна. Ja