Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

194

ЛНАЛИ ПРАЗНОГ ФАКУЛТЕТА

лично мислим да нема ништа што не знамо, него je реч о томе да ли добро познајемо структуру нашег социјалистичког друштва и тендендије његовог разно ja. Нема другог критеријума. Ако смо у том погледч сагласни. онда чини ми се о томе шта треба радити нема несагласности. Треба то да утврдимо и да испитамо, јер вероватно да у том погледу не постоји пуна сагласност. То je тешко и у томе je велика тешкоћа, а не у томе како и на који начин ће изгледати који наставни план. Аруго штo бих хтео да констатујем, са моје личне тачке становишта, нарочито кад сам чинио предлоге о појединим предметима то je да, није реч ни о каквом померању, ни о каквом спајању предмета. Реч je. онако како ja видим, о промени структуре, прилаза основној проблематици; није реч да ли ће се добити више предмета или мање, или да ли ће се неки спојити. Пример односно предлог да се Наследно право „веже” у исти предмет са Стварним правом и Општим делом долази не због тога да би cp. пн везао, зато што су то била два предмета, него због тога што се мени чини да треба поћи од основне поставке да нема ничег заједничког кад се проучава као институдија оно што се зове друшгвена својина, и оно што се зове право приватне својине. И ако je тај прилаз тачан, онда изучавање права приватне својине представља један јединствен проблем, а то као један проблем обухвата оно што смо ми до сада називали Општим делом, Стварним правом и Наследним правом, али се то у будуће не би тако називало, већ би се називало право приватне својине, правни односи у вези са правом приватном својином. Што ће они, на жалост, обухватити оно гато смо звали до сада стварно право и оно што смо звали наследно право, то je нужна последила иди сдучај, али није никако ни спајање, ни делзење. Друга ствар о којој бих нешто рекао то je на чему другови ми треба да учимо наше студенте о основним институцијама. Оно што мене највише забрињава после 40 година рада на факултету, то je кад студент данас у социјализму каже да je основне институције за упознавање и сазнања права нашао у Римском праву. То je банкротство наставног система по мом мишљењу. Он то не може да научи у Римском праву, он то не сме да научи у Римском праву, он то мора да научи у предмету који се зове Енциклопедија права, или који се зове Увод у право. Он основне гшституције има да научи на установама овог друштва, какве су такве су, да од њих увек полази, да су му оне полазни по ј мом и на основу њих изграВује свој правни поглед на свет. Хтео сам ово да кажем. То не значи, разуме се, да ћемо ми научити, учећи те основне институције, увек нешто друго или нешто много друго од онога што смо научили у Римском праву. Ннје реч о томе да се негира оно што постоји у Историји права и у Римском праву, или на другим местима, него да се у једној нашој структури, у једном једшгственом идејном концепту сазнају институције и зато сам, на пример, излажући своје сопствено мишљење, за то да Римско право иде у састав Историје права. Или кад говоримо о томе шта je историја права наших народа, историја права народа СФРЈ, правно ja je не знам. Знам о трасплатацији и животу тога права из аустријског, турског, мађарског права, њи-