Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

76

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Од ових правила за самоуправне судове, Устав прави крупне изузетке када се ради о судовима удруженог рада. Наиме, чл. 226. одређује се основна надлежносх судова удруженог рада и прописује да се савезним законом утврђују начела о образовању, надлежности и саставу тога суда, односно да се тим законом утврђује поступай пред судовима удруженог рада у целини. На основу овлашћења из цитираног чл. 226. Устава, Савезна скупштина je 26. априла 1974. године донела Закон о судовима удруженог рада (даље Закон) који je ступио на снагу 18. маја исте године („Сл. лист СФРЈ”, бр. 24. од 10. маја 1974. године). Овим законом су регулисана начела о образовању, надлежности и саставу судова удруженог рада, односно прописана je процедура пред тим судовима. Закон полази од основног првила које се састоји у томе да се о правним лековима против одлука судова удруженог рада не решава од стране редовних судова, У складу са тим. Закон je прописао редовне правке лекове, односно ванредне правке лекове и правка средства ко ja се могу употребити против одлука судова удруженог рада. У вези редовних правних лекова. Закон одређује да je против сваке одлуке првостепеног суда удруженог рада допуштена жалба у року од 15 дана од дана достављања одлуке о којој решава другостепени суд удруженог рада републике, односно покрајине, као највиши суд удруженог рада, односно да je против правоснажне одлуке суда удруженог рада могуће покренути обнову поступка. На тај начин, пнтање редовних правних лекова коначно je решено овим законом. Према томе, републике и покрајине својим законима у том погледу немају право ништа учинити. Закон, исто тако, уводи и једно посебно ванредно правно средство. Наиме, ако правоснажна одлука суда удруженог рада којом се уреВују самоуправни односи и њом замењује или допуњује самоуправни општи акт није у складу са уставом или законом, може се пред надлежним уставним судом покренути поступай за оцену њене уставности или законитости (чл. 38.). УвоБење овог правног средства, сматрамо логичним и оправданим. Наиме, такве одлуке суда по својој суштини и садржини представлају самоуправни општи акт, тј. такве одлуке постају извор права и обавеза за учеснике, а не само акт који престаје да егзистира када странка која je њиме обвезана своје понашање усклади са њим (тј. када се одлука изврши). То представља мудру комбинациЈу заштите самоуправних односа употребом жалбе и овог ванредног правног средства. Закон затим прописује да одлуке судова удруженог рада које су подобие за судско извршенье, извршавају редовни судови по правилима извршног поступка, а да остале одлуке извршава надлежна општшска скупштина која у том циљу примењује мере предвиЬене Уставом и законом (чл. 54). У вези са овим, вала поменути да би, на пример, општинска скупштина могла применит и мере предвиБене чл. lit), ex. 1. Устава, када обвезани субјект не буде хтео поступити по одлуди суда удруженог рада, ако се услед тога у организации удруженог рада или другој самоуправ-