Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДОВИ УДРУЖЕНОГ РАДА

ној органшацији, односно заједници, битно поремете самоуправны односи, или хеже оштете друштвени интереси. Када се ради о принудном извршењу одлука судова удруженог рада од стране редовних судова, сматрамо да суд може (боље рећи мора) одбити давање дозволе за извршење одлуке, ако сматра да je она неуставна или незаконита. То му право припада због тога, што он у таквом случају одлучује о примени принуде у вези са извршењем одлуке која мора бити уставна и законита. То je, сматрамо, оправдано ако се има у виду могућност повреде Устава и закона од стране судова удруженог рада, односно што ће вероватно бити доста првостепених одлука које ће бити предмет нзвршења, тј. одлука које нису биле испитане у другом степену (узгред речено из разных разлога). То je само начин више да се омогући остварење уставности и законитости у решавању самоуправных спорова. Међутим, на одлуку којом редовни суд одбије давање дозволе извршења, заинтересовани субјект би могао изјавити жалбу о којој би решавао непосредно виши суд, тј. у таквом случају би се применила правила извршног поступка. Ако извршни суд установи да je нормативны акт на коме je одлука заснована противан Уставу или закону, застаће са поступком до одлуке уставног суда пред којим je дужан покренути поступак. Када се ради о извршењу одлука суда удруженог рада преко надлежне општинске скупштине, сматрамо да се не може применити све оно што смо рекли за извршни суд. Наиме, по нашем схватању, ако се у поступку извршења одлуке суда удруженог рада утврди да je одлука донета повредом устава, односно повредом закона, могао би се покренути поступак код надлежног уставног суда, тј. требало би поступити као што смо рекли за извршни суд. Закон посебно регулише обнову поступка. Наиме, он прописује да се поступак, који je окончан правоснажном одлуком донетом у поступку по том закону, може, по предлогу учесника, или по предлогу друштвеног правобраниоца самоуправљања и када није учествовао у поступку, поновити. За то Закон предвиђа осам услова: прво, ако je незаконитим поступањем суда учеснику у поступку било онемогућено расправљање пред судом (тј. повреда начела контрадикторности); друго, ако се одлука заснива на лажном исказу сведока или вештака; треће, ако се одлука заснива на фалсификованој исправи или у којој je оверен неистинит садржај; четврто, ако je до одлуке суда дошло услед кривичног дела судије, учесника у поступку односно његовог заступника или пуномоћника, или код трећег лица; пето, ако учесник стекне могућност да употреби раније донету правоснажну одлуку о истом предмету спора и ко ja се односи на исте учеснике у поступку односно спору; шесто, ако се одлука заснива на правоснажној одлуди другог суда или органа, а та одлука je правоснажно укинута; седмо, ако учесник стекне могућност да употреби нове чшьенице и нове доказе; осмо, ако je одлуку донео изузети судија по закону или предлогу, (чл. 39). Према одредби чл. 13. Закона, у поступку пред судовима удруженог рада примењују се одредбе главе прве до двадесетчетврте Закона о