Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

79

СУДОВИ УДРУЖЕНОГ рада

По нашем схватању, према постојећим прописима не би се могло користити наведено ванредно нравно средство. Наиме, изузетност тог правног средства огледа се баш у чшьеници да га улаже највипш јавни тужилац у земљи и да о њему одлучује највиши суд у Југославији. Међутим, сматрамо да би свакако требало омогућити употребу овог или другог њему сличног правног средства против одлука судова удруженог рада које су постале правоснажне. Повреде закона које су разлог за улагање овог ванредног правног средства по одредбама ЗПП, без трунке сумње говоре да наша самоуправна заједница не може и не треба да трпи такве повреде које вређају основе система као целине, његове стубове, тј. односе, релације између ограна у том систему самоуправних и државних, односно повреде које на меВународном плану имају изванредан знача]. Са те тачке гледишта, ми бисмо дозволили да се ово нравно средство може употребити и по садагшьим прописима, тј. и пре измена и допуыа ЗПП односно Закона, односно жртвујући строга правила тумачења позитивних прописа на рачун остварења неких виших интереса друштвене заједнице. Наиме, могло би се улагање овог правног средства поверити друштвеном правобраниоцу самоуправљања, с тим да о њему решава највиши суд удруженог рада у републици односно покрајини, с обзиром на функцију коЈу ови органи имају по Уставу, односно у читавом нашем правном систему. VII. Однос измећу судова удруженог рада и осталих самоуправних судова Као што je речено, судови удруженог рада су врста самоуправних судова. Међутим, из улоге и задатака које имају, односно функције коју врше по Уставу и Закону, свакако се може закључити да je то најважнији и најзначајнији облик самоуправних судова. Организација, надлежност, састав, поступак и др. омогућују да ова врста смоуправних судова обавља и неке функције везане за неке друге самоуправно судове а ко je се тичу уставности и законитости њихових одлука. Дакле, ови судови представљају органе контроле законитости одлука донетих од стране других самоуправних судова, под законом утврђеним условима и у законом прописаном поступку. Устав, као што je наведено, говори само о неким врстама самоуправних судова, допуштајући могућност установљавања и разних других врста путем закона, самоуправних аката и споразумом странака. По нашем схватању ко je смо изнели у научном раду: „Карактеристике рада унутраппье арбитраже у предузећу" (Анали Правног факултета у Београду, 1972, 5 —6, стр. 938), унутраппъа арбитража у предузећу, након Уставних одредби, несушьиво представлю врсту самоуправног суда. Према одредбама самог Закона, несумњиво je да je у новим условима, тј. у нашем правном систему након доношења Устава, унутраппъа арбитража у организацијама удруженог рада, самоуправним организацијама и интересним заједницама, врста самоуправног суда. Другачије je немогућно резоновати ни с’ обзиром на чињеницу да она одлучује и о