Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

78

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

парничном поступку (даље ЗПП), уколико одговарају природи спора о коме суд одлучује и ако нису у супротности са његовим одредбама. У вези са овим поставка се питање могућности улагања захтева за заштигу законитости, као ванредног правног лека, против правоснажних одлука судова удруженог рада, односно могућности коришћења посебног правног средства из чл. 15. ст. 3. ЗПП. Према одредби чл. 28. ст. 1. тач. 12. Устава, Федерација преко савезних органа уређује, између осталог, кривични поступак и друге судске поступке, осим посебних поступака у областима у којима друштвене односе ypebyjy републике, односно аутономне покрајине, својим црописима. Надаље, чл. 226. ст. 2, Устав одреВује; „Савезним законом утврђују се начела о образовању, наддежности и саставу суда удруженог рада, као и поступак пред тим судом" (подвукао аутор). С обзиром на наведене одредбе Устава, несумњизо je да се целокупна процедура пред судовима удруженог рада уређује савезним законом. Ерго, питање могућности улагања захтева за заштиту законитости, коначно je решено Законом. То значи да републике, односно аутономне покрајине не би могле својим прописима, односно законима регулисати питање улагања захтева за заштиту законитости против правоснажних одлука судова удруженог рада. Мала je такво решенье у складу са погребом брзог и ефикасног остварења функције судова удруженог рада, односно иако би велики број правпих лекова, односно правних средстава уопште, био по себи противуречан улози и месту ко je судови удруженог рада имају у нашем систему, нисмо сасвим сигурни да се, макар и под веома строгим условима и у кратким роковима, овом пнтагьу не треба прићи са врло озбиљном пажњом у даљој изградњи система правних средстава против одлуке судова удруженог рада. Наиме, без обзира на чињеницу да je Закон дозволио право жалбе против сваке одлуке првостепеног суда удруженог рада, односно увео посебно нравно средство побијања одлука obits судова код надлежног уставног суда, нскуство указује на могућност да одлуке судова буду уграйене у зграду правног система са повредама закона које дрштвени интерес не може трпети. Много значајније питање, међутим, јесте могућност улагања правног средства против правоснажних одлука судова удруженог рада из чл. 15. ст. 3. ЗПП. Са гледишта одредбе чл. 13. Закона, ово нравно средство би било могућно употребити jep се налази у глави првој ЗПП. Мейутим, проблем се поставља у вези услова ко je овај члан Закона захтева за примену одредаба ЗПП у поступку пред судовима удруженог рада. Према одредби чл. 15. ст. 3. ЗПП, ако je поступак правоснажно завршен, Врховни суд Југославије на предлог савезног јавног тужиоца поступиће по одредби претхолног става овог члана. Према одредби тог става, кад суд у току поступка утврди да за решавање спора није надлежан ни суд опште надлежности ни прнвредни ни војни суд, него неки друга државни орган или орган друштвеног управљања, иди који иностраш! орган, огласиће се ненадлежшгм, укинуће спроведене раднье у поступку и одбацити тужбу.