Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

86

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Закон je само изузетак за установлавање самоуправних судова. И не само то. Законом се може установите самоуправни суд само за одре Вене врсте спорова из самоуправних односа. Разуме се да то може бите на различите начине. Тако, на пример, може се установите самоуправни суд тако да самоуправни субјекти или граВани, могу решавахи своје одре Вене спорове преко њега; или, могу се законом одредити само врсте спорова које ће самоуправни субјекти обавезно решавати преко самоуправних судова, али се њима препустити да сами установе одреВени самоуправни суд; или, могу се установити самоуправни судови и обавезати самоуправни субјекти да одре Вене спорове решавају преко њих, и тако даље. Али, сматрамо да се законом не би могли установити самоуправни судови, а самоуправним субјектима препустити да сами одреде спорове које ће решавати преко њих и сл. Када се говори о установлавању самоуправних судова, по нашем схватању, свако ко располаже својим правима, може своје спорове износити пред суд који споразумно са странком у спору одреди, ако законом није друкчије одреВено. То значи, ван оних спорова који су ставлени уставом и законом у надлежност судова удруженог рада, или који би се ставили v надлежност самоуправног суда уз обавезу решавања од странака у спору, свако ко располаже својим правом може установите самоуправни суд да одлучи о њиховом спору. Уставом je одреВено само неколико врста самоуправних судова, а препуштено je републикама и покрајннама, односно сахмоуправним субјектима да својим општнм актима установлавају самоуправне судове. Устави република и покрајина то нису искористили. То се може оцените као мудар потез, јер су закони за то много адекватније средство, а нарочито самоуправни општн акта ила споразуми. Ипак, поуке које имамо у вези са установлавањем друштвених органа правосуВа по Уставу из 1963. године, упућују да се морају ангажовати сви фактори у нашем друштву како би се самоуправни судови афирмисали у смислу уставних принципа. Једини изузетак од изнетих правила, Устав je учинио, из разлога које смо изнелн, када су у питању судови удруженог рада. Њих je Устав непосредно установио и одредио им основну надлежност. У вези установљавања судова удруженог рада, вала указати још на неке специфичности. Право, Устав прописује да се савезним законом утврВују начела о образовању, надлсжности и саставу суда удруженог рада, као и поступак пред там судом (чл. 226. ст. 2.). Друго, према пропису чл. 4. Закона, оснивање, састав, седиште, надлежност и организација судова удруженог рада утврВују се републичким, односно покрајинским законом. То значи да се то може препустити самоуправним актима и споразумима, ако се таква могућност допусти републичким или покрајинским законом.