Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДОВИ УДРУЖЕНОГ РАДА

код одлучивања о његовој обавези или праву примењен самоуправни оп шти акт који претходно није био објављен или није био објавл>ен на начвт како je то прописано и сл. (чл. 208., ст. 2. Устава). Ако суд утврди ту повреду, зар у том случају треба прекидати поступай до одлуке уставног суда? Y овом примеру, самоуправни суд би сам или преко друштве ног правобраниоца самоуправљања, кота би о томе обавестио покренуо поступай пред уставним судом у вези таквог општег акта, али без обавезе да у таквом случају застаје са решавањем о конкретном спору, тј. да чека одлуку надлежног уставног суда. Зар овај, или било који сличая случај, оставља могућност да уставни суд реши другачије осим онако како je речено у самом Уставу? На крају, може се поставити и још једно интересантно питање. Наиме, шта ће бити ако недостаје конкретна норма за решење одређеног спора у уставу, закону или самоуправном општем акту? Иако ће то бити редак случај, није искључено да се нешто слично догоди. Наиме, може се догодити да суд у решавању једног спора тражи норму у уставу; да устав упућује на закон а да закон упућује на самоуправни општи акт који није донет или да се у њему таква норма не налази. По нашем схватању, ако не би било могућно применити правило аналогије, суд не би могао донети одлуку јер није овлашћен да сам доноси норме односно ствара правки извор за своју одлуку. Према свему изнетом, може се закључити следеће: судови удруженог рада у вршењу своје функције решавања самоуправних спорова морају примењивати норме садржане у уставу, закону и самоуправном општем акту, тј. њима су везани, осим када се конкретне норме не садрже у самоуправном општем акту а налазе се у уставу и закону, односно ако се садрже али су у супротности са уставом или законом, при чему ће применити норме из устава и закона ако се ради о актима трећи и четврте трупе. IX. Основы установљавања судова удруженог рада Према одредби чл. 223. Устава, самоуправни судови се установљавају; прво, самоуправным ошптим актом или споразумом странака у складу са уставом и законом, и друго,, за поједине врсте спорова непосредно законом. Према томе, правило je да се самоуправни судови установл>авају на самоуправној основы. То значи да их установљавају, пре света, самоуправни суОЈекти својим актима или споразумом, односно граРани својим споразумом, у складу са уставом и законом. Самоуправни акты којима се установљавају самоуправни судови не морају, по нашем схватан>у, бити и општи акти.