Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Пето, Нацрт има низ предлога са алтернативама у вези оснивања судова по територијалном принципу, тј. предлаже се оснивање основног суда удруженог рада у Београду, Валеву или Шапцу, Зајечару, Краљеву, Крагујевцу, Нишу, Пожаревцу, Титовом Ужгщу и Лесковцу. Као алтернатива предвиђено je, или да се основни судови формирају у местима где се налазе основне привредне коморе и обухвате исте општине као и коморе (алтернатива I). или да се то изврши у местима где се налазе окружни судови опште надлежности и обухвате исте општине као окружни судови (алтернатива II) чл. 24.; Шесто, посебан суд могу основати самоуправне интересне заједнице исте делатности; самоуправне интересне заједнице сличних делатности могу самоуправним споразумом основати заједнички посебан суд; посебан суд се може основати при савезу и другим удружењима самоуправних интересних заједница (чл. 25.); Седмо, посебан суд се оснива посебним самоуправним актом којим се одређује назнв и седиште суда као и за које се интересне заједнице оснива (чл. 26.); Осмо, седиште суда удруженог рада Србије je у Београду (чл. 27.). Y вези са наведеним одредбама Нацрта, могу се дати одређене примедбе и сугестије. Прво, сматрамо да не би у садагшьем тренутку требало прихватити решења дата у алтернативама чл. 24., jep се функција судова може боље остварити на предложени начин који би се евентуално могао усавршити. Друго, сматрамо да није најбоље решење да се о споровима из меВусобних односа радника у удруженом раду у сваком случају решава у већу од три судије, а да се у осталим случајевима решава у већу од пет судија. По нашем схватању, требало би да веће буде у саставу од пет судија и онда када се решава о стицану и престанку својства радника у удруженом раду. То су за друштво веома значајни спрови, а за раднике врло често питања од жнвотног значаја. Ту, заиста, не би требало дозволит могућност разних правних лекова и сл. што би било чешће ако у решавагьу спорова не би било више судија. Истина je да се са бројем не добија и квалитет, али je, исто тако, већа истина да пет људи више знају и виде, па дрема томе могу боле оценит ствари, него три човека (разуме се и када се не би радило о томе да ће судије бит проверены стручгьаци и угледни луди са высоким моралним и другим квалитетима). Било како било, сматрамо да ове спорове не треба по значају издвајати од осталих у којима се суди у већу од пет судија. Исто тако сматрамо да je број судија одребен врло разумно ни много, ни мало. Манье од пет, заиста би било недовољно. А више од тога Üpoja било би, по нашем схватагьу, непотребно, скупо и др. Треће, веома je добро што се ништа не говори у закону о томе какав профил треба да имају судије, осим када се (по природи ствари) ради о судијама редовних судова који могу бит истовремено и судще судова удруженог рада. Y сваком случају, то не могу нити морају да