Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

89

СУАОВИ УДРУЖЕНОГ РАДА

буду само л>уди правнички образовани. Функција судова удруженог рада налаже да у суђењу учествују различите категорије људи и са разним профилима, али увек са одличним стручним спосоОносхима и високим моралним и политичким квалитетима. То треба да буду људи који живе и раде у нашем систему, који на њему нзграђују и сами себе. Свакако, не само правници, већ и квалификовани радници, инжењери, економисти и остали. Нарочито када се ради о основним и посебним судовима удруженог рада. Четврто, изрично je одређено да судији редовног суда који буде изабран за судиј\ суда удруженог рада не престаје дужност судије редовног суда. Такво решенье je веома позитивно jep те две функдије нису инкомпатибилне, односно то ће отворити пут избору због сигурности коју судија има у таквом случају. Штета je што ово није предвиВено Законом и тиме обезбеђено једнако поступање од свих република и покрасила (без об!зира на сву сарадњу која постоји у вези са доношењем закона овог посебно) Пето, по нашем схватању, не би било противно улози и значају који судови удруженог рада имају да председник суда или заменик буду обавезно дипломирани правници. Разлога за тако нетто има пуно, али je основни да се ради о врло важној установи нашег сддског система у којој се многе ствари морају посматрати оком правника, и то врсног дипломираног правника. Шесто, судије којима би то била стална дужност не морају бити у исто време и дипломирани правници. МеВутим, одличних дипломираних правника би морало бити у судовима удруженог рада који би обављали стручно-правне и техничко-правне послове, пре света израду одлука. То je посао који припада правницима по својој суштини, по природи. Не треба сметнути са ума да je одлука суда увек огледало неговог рада, посебно образложење које у себи носи. Y ствари, образложење je огледало пресуде, одлуке и сл. Из њега треба да се јасно и одреБено види зашто je одлучено баш на такав начин, а не на неки друга. Она треба да буде таква да увери сваког ко je буде имао у адекватност решена које има за одређени случај. Посебно, она треба да увери странке, одкосно учеснике, у сву правилиост судског поступана, иегове одлуке о предмету спора. СуВење je једио, а састав одлуке друго. Судити морају стручинаци за разне области живота и рада, али исто тако све то се мора уобличити, обући у одреВено правно рухо. То може да учини један стручњак, свакако дипломирани правник, са добрим познаванем наше праксе и система уопште, са високим моралним и другим квалитетима. Када се поБе од чшьенице да ће такве одлуке постепено изграВивати наш систем самоуправног права, да ће га усавршаватн и организовати у једну целину и др., оида се може јасно сагледати сва озбиљност око израде одлука. Такве одлуке ће бити врло често огледало и путоказ рада и поступана не само учесницима у конкретном спору, већ, врло често, и осталим самоуправним субјектима, па и целом нашем друштву. Систем информисана који код нас добија све већу улогу учиниће доступним великом броју самоуправних субјеката сазнане о решенима неких