Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

90

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

спорова, о уређивању многих односа. Често ће то бити и на најпшрој основи поставлено, тј. створиће се услови да најшира јавност буде информисана о одлукама. Y таквим случајевима мнош снорови ће се решавати, по угледу на већ заузете чврсте ставове, и без посредовања судова удруженог рада. То ће сами самоуправни субјекта решавати, односно они уз ангажовање разних чинилаца у свом оквиру, па и ангажовањем људи и фактора са стране у мери којом се не вређају самоуправна права радних људи. Дакле, правилан рад судова удруженог рада и адекватно оформљивање тога рада у одлукама судова, може да има огромну улогу као превентива за сузбијање конфликата и спорова у нашем друштву. Тим пре ако се поВе од чшьенице да се не ради, ни о класичним споровима ни о класичним субјектима у тим споровима а ни о споровима у којима се интереси косе до искључивости односно непомирљивости. Л>уди су свесни да се најчешће ради о конфликтима чије je уклањање услов за њихов дали живот и рад и као појединаца и као мањих или већих целина. То ће и омогућити да се спорови и конфликта решавају и мимо судова удруженог рада. Y ствари, све изнето омогућује да се радни луди и грађани изграде и науче, да упознају и слабости и решења за њих, да би свако од њих могао и сам и заједно са другима, посебно у обављању разних функција па и у судовима удруженог рада, водити битку да до спорова не доВе, односно да се они реше без посредовања суда. То je у интересу и појединаца, и колектива и друштва као целине. Искуство са унутраппьом арбитражем у предузећима, на пример, говори врло позитивно о свему што je напред речено. Тамо где су оне озбиљно раднле, а то су средине са развијеним самоуправљањем, одлуке су често биле разлог кеизношења спорова на суд и сл. Најзад, веома позитивно оцењујемо одредбу да се суВење може вршити само у већу. Таква одредба заиста има у виду сву озбиљност самоуправних права о којима се решава у поступку пред судовима удруженог рада. Нема, по нашем схватању, ни једног јединог спора, ни једиог јединог односа у чијем би решавању могао дати озбиљну одлуку један човек, без обзира на сву његову стручност и остале високе квалитете. Већ смо у вези са тим изразили мишљење да ни веће од три плана не може бити нека озбиљна гаранција за успешно решавање спорова и о стицању, односно престанку својства радника у удруженом раду (осим, разуме се, ако састав већа првостепених судова буде максимално од три члана). Y погледу организации е и састава судова удруженог рада, Закон о оснивању, надлежноста и саставу судова удруженог рада СР Босне и Херцеговине од 27. децембра 1974. године и који je ступио на снагу 8. јануара 1975. године („Сл. лист СР БиХ", бр. 31, од 31. децембра 1974. године) садржи следеће; Прво, функцију судова удруженог рада врше судови првог степена који се осниваЈу за подручја две или више општина, и Суд удруженог рада Босне и Херцеговине који се оснива за територију СР БиХ као суд другог степена и наЈВШпи суд удруженог рада у Републици (чл. 14.), са седиштем у Capajesy.