Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

96

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

рије и мера које се према малолетним делинквентима примењују. С једне стране, узроци малолетничког криминалитета, његов обим и структура, носе у нашем друштву и одреЬена регионална обележја. С друге стране, ефикасност сузбијања малолетничког криминалитета претпоставља, у концепцији постојеће криминалне политике, развијеност и добру кадровску опремљеност служби за социјални рад и установа за институционални третман, у чему, такође, постоје различите објективне и субјективне могућности у пој единим регионима наше земље. Зато се тежило ка решењу по коме би републике и покрајине својим законима регулисале највећи део ове материје, водећи рачуна о специфичностима малолетничког криминалитета на својој територији и реалним могућностима за предузимање мера у његовом сузбијању. Законима федерације прописала би се само основна начела на којима би се засннвао кривичноправни положа ј малотетних учинилаца кривичних дела. Оваква интенција остварена je у другој фази уставне реформе. Устав СФРЈ у члану 281. тачка 12. прописује да федерација уреВује „оггште услове и начела за изрицање санкција за кривична дела и привредне преступе, систем санкција, услове за гашење санкција и за рехабилитацију и отита правила о примени васпитних мера и калсњавању малолетника (ошпти део)". Тиме je отклонена свака дилема у погледу законодавне надлежности у регулисању кривичноправног положаја малолетних деликвената и створен уставни основ за изградњу савезног односно републичког и покрајинског кривичног законодавства. I Савезно кривинно законодавства о малолетницима Одредбе члана 281, тачка 12. Устава СФРЈ предвиВају један облик подељене законодавне надлежности измеВу федерације и република одиосно покрајина у регулисању кривичноправног положаја малолетних учинилаца кривичних дела. Њихово остварење значи да се, пре свега, савезним законом пропишу општа правила о примени васпитних мера и кажњавању малолетника, а да се републичким и покрајинским законима, у оквиру ових општих правила, детаљно регулише њихов кривичноправни положај. Стога je у изради Нацрта савезног кривичног закона основни задатак у овом погледу био да се одреди које одредбе о малолетницима имају карактер општих, нанесших правила, и да се на тај начин постави и законодавни оквир за републичко и покрајинско законодавство. Нацрт je у остварењу овог задатка пошао од две основне идеје: прво, да републичко и покрајинско законодавство треба да има у овој материји примарни значај. Друго, да у овом моменту нема потребе за пропнсивањем неких нових начела малолетничког кривичног законодавства, односно да постојећа законодавна решена, уз делимичне измене и допуне, представл>ају задовољавајући основ за изградњу једне рационалне политике сузбијања малолетничког криминалитета. Полазећи од ове основне идеје, Нацрт садржи следеће одредбе које имају карактер општих правила о примени васпитних мера и кажњавању малолетника :